Trendovi u biohemiji hrane i ishrane   (480B2)

Školska godina:

2024/2025.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

10

Vrsta studija:

doktorske akademske studije

Studijski programi:

Biohemija: 1. godina, zimski semestar, izborni (E71B2), stručno-aplikativni predmet

Biohemija: 1. godina, zimski semestar, izborni (E72B2), stručno-aplikativni predmet

Biohemija: 2. godina, zimski semestar, izborni (E73B2), stručno-aplikativni predmet

Biohemija: 2. godina, zimski semestar, izborni (E74B2), stručno-aplikativni predmet

Nastavnik:

dr Branka D. Lončarević
naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Njegoševa 12, Beograd

Saradnici:

—

Fond časova:

Nedeljno: pet časova predavanja + tri časa studijskog istraživačkog rada

Ciljevi:

Ukazuje se na povezanost hemijskog sastava životnih namirnica i metabolizma i biohemijskog dejstva sastojaka, objašnjava kako i zašto pojedini sastojci utiču na usvajanje i dejstvo drugih. Ukazuje se na inovacije u proizvodnji i kontroli bezbednosti hrane.

Ishod:

Samostalniji prilaz rešavanju problema interakcije u kompleksnom sistemu kao što je hrana u fundamentalnim istraživanjima i prehrambenoj industriji.

Oblici nastave:

Interaktivna i individualna nastava i seminarski radovi.

Vannastavne aktivnosti:

—

Literatura:

Osnovna literatura:

• H. D.Belitz, W. Grosch, P. Schieberle: Food Chemistry, 4rd Ed., Springer, Berlin 2009.
• J. Mann, A. Stewart Truswell (editors): Essential of human nutrition, Oxford University Press, Oxford, 2002.

Pomoćna literatura:

• Odabrani revijski radovi iz Trends in Food Science and Technology, Nutrition Reviews i Nutritional Biochemistry.

Dodatni materijal:

—

Predavanja:

10 poena (5 časova nedeljno)

Program rada:

1. Biohemijska uloga makro i mikrokomponenata hrane:
   Namirnice animalnog i biljnog porekla, hemijski sastav i nutritivna vrednost;
   Vitamini u ishrani: rastvorljivost, biohemijska uloga, izvori, usvojivost;
   Mineralni sastojci - značaj u ishrani, makro i mikroelementi, usvojivost;
   Dijetetska vlakna - vrste, izvori, fiziološko dejstvo.
2. Unos hranljivih sastojaka, potrebe i preporuke za ishranu, opšte i induvidualne(nutrigenomika, proteomika, metabolomika, starost, pol).
   Istraživanja dejstva pojedinih sastojaka na animalnim modelima, kulturi ćelija, humanoj populaciji. Digestija i apsorpcija sastojaka hrane, modelovanje i analiza kompleksnog matriksa hrane.
3. Funkcionalna hrana. Probiotici i prebiotici. Nutraceutikalsi. Razvoj novih proizvoda funkcionalne hrane. Zakonska regulativa i preporuke.
4. Inovacije u pakovanju. Aktuelnosti u proizvodnji i kontroli bezbednosti hrane.

Seminarski radovi:

30 poena

Usmeni ispit:

60 poena

Studijski istraživački rad:

0 poena (3 časa nedeljno)