Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet Srpski - cirilica ЋИР   English ENG

Pocetna Početna strana   Mapa Mapa sajta   Linkovi Linkovi       Portali:   Zaposleni Za zaposlene   Studenti Za studente   WebMail WebMail

KATEDRA ZA PRIMENJENU HEMIJU

O Fakultetu
Katedre i centri
Studije
Upis na Fakultet
Novosti
Zbirka velikana
srpske hemije
Studentske organizacije
Interne strane

Pretraga Pretraga sajta:

O Katedri Zaposleni Laboratorije
i oprema
Nastava i bodovi Projekti
Naučno-stručne
publikacije
Za predavanja
i vežbe
Poslediplomci
i doktoranti
Linkovi Da li ste znali?

O Katedri

Katedra za primenjenu hemiju je osnovana 1971. godine. Njen osnivač i prvi šef bio je akademik Dragomir Vitorović sve do 1988. godine. U periodu od 1988. do 1997. šef Katedre bio je profesor Petar Pfendt, od 1997. do 2001. godine profesor Predrag Polić, od 2001. do 2009. godine profesor Branimir Jovančićević, od 2009. do 2013. godine profesor Goran Roglić, od 2013. do 2015. godine profesor Ivan Gržetić, a od 2015. šef Katedre je profesor Branimir Jovančićević.

Sadašnji članovi Katedre za primenjenu hemiju su:

Tehnički saradnici na Katedri su Pera Arsić i Žarko Bučalina.

U nastavi koju izvodi Katedra za primenjenu hemiju HF učestvuju i stručnjaci sa drugih visokoškolskih i naučnih ustanova:

U izvođenju poslediplomske nastave, pomažu i penzionisani profesori, akademik Dragomir Vitorović i prof. dr Petar Pfendt, kao i saradnici Centra za Hemiju IHTM: dr Olga Cvetković, dr Aleksandra Šajnović, dr Aleksandra Mihajlidi-Zelić, stručni saradnik, i drugi.

Tokom proteklih godina članovi Katedre bili su i: akademik Miroslav Gašić, prof. dr Mirjana Šaban, prof. dr Petar Dvornić, prof. dr Vesna Antić, prof. dr Marija Todorović, prof. dr Snežana Nikolić-Mandić, dr Snežana Bajc, mr Jagoda Čučković, Aleksandar Jokić, Ljubica Tasić i drugi.

Visoka pec   Formiranje uglja
Visoka peć   Formiranje uglja

Aktivnost u nastavi

Katedra za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izvodi nastavu:

  1. na nekoliko studijskih programa osnovnih akademskih studija:
  2. na master studijama, i
  3. na doktorskim studijama.

Sem toga, nastavnici i saradnici Katedre vode nastavu iz Industrijske hemije i Hemije životne sredine i na nekim srodnim fakultetima, kao što su Fizički, Biološki i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

U okviru ove Katedre neguju se tri značajne naučne oblasti:

  1. hemija životne sredine,
  2. organska geohemija, i
  3. hemija makromolekula

u okviru kojih se mogu raditi i specijalizacije, master studije i doktorati.

Ciklus vode   Ciklus C
Ciklus vode   Cilkus ugljenika

Naučna istraživanja

Katedra za primenjenu hemiju pored nastavne ima i naučnu funkciju koju ispunjavaju članovi katedre zajedno sa saradnicima Centra za hemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM). Između članova Katedre i saradnika Centra za hemiju, pored saradnje u izvođenju nastave, odvija se tesna saradnja na zajedničkim projektima. Trenutno su članovi Katedre i saradnici Centra uključeni na nekoliko velikih višegodišnjih projekata koje finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.

Zajedničke laboratorije Katedre i Centra nedavno su akreditovane kod "ATS" (Akreditacijonog tela Srbije) za hemijska i fizičkohemijska ispitivanja. Ova činjenica predstavlja posebnu prednost u obrazovanju studenata koji se opredele za gore navedene studijske programe, a naročito onih koji se opredele za Hemiju životne sredine, s obzirom na to da već tokom školovanja mogu da steknu osnovna znanja koja se baziraju na dobroj laboratorijskoj praksi, internacionalnim i nacionalnim standardima (ISO 9000, ISO 14000 ili ISO 17000), odnosno obezbeđenju i kontroli kvaliteta (QA/QC).

Odredjivanje parametara vode   Efekat staklene baste
Određivanje fizičkohemijskih
parametara vode na licu mesta
  Efekat staklene bašte - uticaj ugljen-dioksida
na zadržavanje toplote na površini Zemlje

Studijski program Hemija životne sredine je jedini te vrste u Srbiji, jer obrazuje studente prema najsavremenijim standardima i normama, osposobljava ih za rad u laboratorijama i upotrebu istrumentalnih tehnika koje se koriste i u monitoringom životne sredine, a pruža takva znanja koja su neophodna za menadžment životnom sredinom. Ovakav profil hemičara, obučenog da radi u oblasti zaštite životne sredine, veoma je tražen kako kod nas, tako i u svetu.

© Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet