Универзитет у Београду - Хемијски факултет Srpski - latinica LAT   English ENG

Pocetna Почетна страна   Mapa Мапа сајта   Linkovi Линкови       Портали:   Zaposleni За запослене   Studenti За студенте   WebMail WebMail

О Факултету
Катедре и центри
Студије
Упис на Факултет
Новости
Збирка великана
српске хемије
Студентске организације
Интерне стране

Pretraga Претрага сајта:

Шифра предмета:
311A1

Назив предмета:
Обрада резултата мерења

Школска година:

2019/2020.

Услови похађања:

301A1 / 301B1 / 301H1

ЕСПБ:

4

Врста студија:

основне академске студије, интегрисане основне и мастер академске студије

Студијски програми:

Хемија: 2. година, летњи семестар, изборни (E12H1), научно-стручни предмет

Биохемија: 2. година, летњи семестар, изборни (E12B1), научно-стручни предмет

Хемија животне средине: 4. година, летњи семестар, изборни (E13S1), научно-стручни предмет

Настава хемије: 2. година, летњи семестар, изборни (E12P1), научно-стручни предмет

Наставник:

др Јелена Ђ. Трифковић
ванредни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања (3+0+0)

Циљеви:

Циљ курса је да студента упозна са основним елементима статистике у хемији кроз јасан, разумљив и практичан начин. Како статистичке методе омогућавају коришћење података у циљу схватања суштине хемијских проблема, то је нагласак курса на разумевању и интуитивном представљању статистичких концепата, пре него на њиховом ригорозном математичком објашњавању. Посебна пажња је посвећена дефинисању и решавању конкретних примера и проблема који се јављају у пракси. Циљ курса је стицање неопходних знања из статистике која омогућују студентима правилно разумевање и приказивање резултата мерења на осталим курсевима које ће пратити током студија.

Исход:

Исход овог курса је да студента оспособи, да кроз индивидуалан рад на рачунару, користи савремене софтверске пакете за обраду резултата мерења у хемији, правилно их приказује, разуме и исправно одабира статистичке тестове значајности, изводи закључке и тумачи резулате статистичке обраде података.

Облици наставе:

Предавања, колоквијуми. Предавања се изводе у рачунарској учионици уз демонстрацију примера на одговарајућим софтверима.

Ваннаставне активности:

Литература:

Основна литература:

1. James N. Miller, Jane C. Miller, Statistics and Chemometrics for Analytical Chemistry 6thed., Pearson Education Ltd., Harlow, 2010.

 

2. William P. Gardiner, Statistical Analysis Methods for Chemists: A Software Based Approach, Royal Society of Chemistry Publishing, Cambridge, UK, 1997

 

Помоћна литература:

Материјал за предавања са теоријским основама и решеним примерима из праксе.

Додатни материјал:

Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

10 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

1. Увод – Зашто статистика у хемији? Проблеми у хемијским мерењима. Шта је статистика? Како нам статистика помаже да раздвојимо релевантне информације од статистичког шума.

2. Мерења у хемији и приказивање резултата мерења - Променљиве и типови променљивих, хистограми, линијски графици, расути графици, табеларно приказивање, мере централне тенденције и мере  расипања, грешке мерења, тачност, прецизност, пропагација грешака, значајне цифре, заокруживање бројева и исправно приказивање резултата мерења.

3. Теорија вероватноће и основне расподеле вероватноће - Вероватноћа, расподела вероватноће и расподела густине вероватноће, популација, статистички узорак, нормална расподела, Студентова расподела, Фишерова расподела, хи-квадрат расподела.

4. Статистичка значајност поређења два скупа мерења - Нулта и алтернативна хипотеза, статистичко тестирање, појмови значајности и поверења, снага , конзервативност и осетљивост статистичког теста, једносмерно и двосмерно тестирање, спољашње вредности, поређење два статистички независна узорка, поређење два статистички зависна узорка, поређење варијанси два статистичка узорка.

6. Поређење више скупова мерења - Једнофакторска анализа варијанси, post hoc тестови значајности: Фишеров, Тукијев.

7. Корелација и регресија - Корелација као мера повезаности између променљивих, Пирсонов корелациони коефицијент, статистичка значајност корелације. Линеарно моделовање, метод најмањих квадрата, коефицијенти модела и  њихове грешке, грешке изведених резултата из коефицијената модела.

Колоквијуми:

20 поена

Писмени испит:

70 поена

Tue Feb 18 15:48:10 2020

© Универзитет у Београду - Хемијски факултет