Шифра предмета:
611P2		 Назив предмета:
Историја хемије

Школска година:

2024/2025.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

3

Врста студија:

интегрисане основне и мастер академске студије

Студијски програм:

Настава хемије: 3. година, летњи семестар, обавезни, научно-стручни предмет

Наставник:

др Биљана И. Томашевић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

—

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања (3+0+0)

Циљеви:
  • Стицање основних знања о развоју хемије у свету, од практичне хемије у старим цивилизацијама до органске синтезе крајем 19. и почетком 20. века (најзначајније теорије, открића и личности).
  • Представљање најважнијих периода и достигнућа којa су допринелa развоју хемије као науке, почев од практичне хемије у старим цивилизацијама, преко учења грчких филозофа, протохемије, алхемије, научне револуције, флогистонске теорије, пнеуматске хемије, дефинисања основних хемијских закона, до синтезе органских једињења и структурне теорије.
  • Представљање развоја хемијске науке у Србији.

Исход:

Студенти објашњавају најзначајније догађаје из историје хемије који су допринели развоју хемије као науке, наводећи достигнућа, открића, личности и њихов допринос, са разумевањем контекста времена сваког од периода, утицаја и значаја за наредни напредак и развој.

Облици наставе:

Предавања.

Ваннаставне активности:

—

Литература:
  1. Драго Грденић: Повијест кемије, Нови Либер и Школска књига, Загреб, 2001.
  2. Марија Јанковић: Хисторија хемије, Студентска штампарија Универзитета у Сарајеву, Сарајево, 1999.
  3. Иван Гутман, Мелиха Зејнилагић-Хајрић, Инес Нуић: Изабрана поглавља из историје хемије, Природно-математички факултет, Крагујевац, 2010.
  4. Снежана Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19. веку, Научна књига, Београд, 1989.
  5. Снежана Бојовић: Сима Лозанић, Едиција Знаменити Срби, Прво коло Великани науке, Принцип, Београд, 1996.
  6. Снежана Бојовић: Марко Леко (1853-1932), Живот и дело српских научника, биографије и библиографије, САНУ, Књига 4, Београд, 1998. (33-67)
  7. Д. Виторовић, С. Бојовић, Ж. Чековић: Вукић М. Мићовић (1896-1981), живот и дело, Хемијски факултет и Универзитет у Београду, Београд, 1996.

Додатни материјал:

—

  Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

10 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  • Практична хемија у старим цивилизацијама.
  • Грчка филозофија и њен утицај на развој хемије (јонска школа, Демокрит, Платон, Аристотел).
  • Хеленистичка култура и рађање алхемије.
  • Арапска алхемија.
  • Алхемија у Европи.
  • Металургија и јатрохемија.
  • Атомистичка теорија. Р. Бојл, Оксфордски хемичари, Ломоносов.
  • Теорије 18. века (флогистонска и теорија о афинитету). Пнеуматска хемија.
  • А. Л. Лавоазје. Оснивање модерне хемије.
  • Основни хемијски закони. Атомска теорија. Електрохемијска теорија.
  • Развој органске хемије (органска анализа, теорија радикала, теорија супституције, теорија типова) Структурна теорија. Органска синтеза.
  • Систематизација неорганске хемије (Периодни систем елемената, Мендељејев).
  • Историја хемије у Србији.
  • Михаило Рашковић, Сима Лозанић, Марко Леко, Вукић Мићовић.
  • Посета Збирци великана српске хемије на Хемијског факултету.

Семинарски радови:

20 поена

Писмени испит:

70 поена