Универзитет у Београду - Хемијски факултет Srpski - latinica LAT   English ENG

Pocetna Почетна страна   Mapa Мапа сајта   Linkovi Линкови       Портали:   Zaposleni За запослене   Studenti За студенте   WebMail WebMail

О Факултету
Катедре и центри
Студије
Упис на Факултет
Новости
Збирка великана
српске хемије
Студентске организације
Интерне стране

Pretraga Претрага сајта:

Шифра предмета:
371H1

Назив предмета:
Хемометрија

Школска година:

2016/2017.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

8

Врста студија:

докторске академске студије

Студијски програми:

Хемија: 1. година, зимски семестар, изборни (E71H1), стручно-апликативни предмет

Хемија: 1. година, зимски семестар, изборни (E72H1), стручно-апликативни предмет

Хемија: 2. година, зимски семестар, изборни (E73H1), стручно-апликативни предмет

Хемија: 2. година, зимски семестар, изборни (E74H1), стручно-апликативни предмет

Наставник:

др Филип Љ. Андрић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

Фонд часова:

Недељно: пет часова предавања (5+0+0)

Циљеви:

Курс хемометрије је осмишљен по узору на сличне курсеве који се изводе на: Универзитeту у Лувену (Белгија), Умеа Универзитету (Шведска) и Универзитету у Бергену (Норвешка), тако да задовољaва највише савремене стандарде. Циљ курса је да студенте упозна са основним идејама, концептима и техникама напредне обраде података, те да их подстакне на примену истих, како током израде индивидуалних докторских дисертација, тако и у будућем експерименталном (истраживачком) раду. Курс је фокусиран на примену хемометријских техника на практичним примерима из области спектроскопије, хроматографије, масене спектрометрије, нуклеарне магнетне резонанце, анализе хране, хемије животне средине, биохемије, итд. Теоријска разматрања која укључују не тако тежак, али студентима ипак неприступачан математички апарат, су ограничена на минимум неопходан да обезбеди основну представу о хемометријским методама и њихову адекватну примену.

Исход:

По завршетку курса студент би требало да буде оспособљен да: одабере и примени одговарајуће методе у анализи података у практичном и истраживачком раду у различитим областима хемије, посебно у областима аналитике, хемије материјала, хемије животне средине, анализе хране и болошког материјала, метаболомике, протеомике, дизајна лекова односно, фармацеутске хемије. Студент би требало да разуме значај и примени оптималне методе: препознавања образаца, ескплоративне анализе података, обраде сигнала, моделовања и класификације, експерименталног дизајна и оптимизације; користи стандардне компјутерске програме за (статистичку) обраду података; користи научну и стручну литературу из области хемометрије у контексту потреба сопствених истраживања у склопу докторских студија.

Облици наставе:

Интерактивни облик наставе кроз индивидуални рад, предавања и семинарски рад.

Ваннаставне активности:

Литература:

Основна литература:

  • Matthias Otto: Chemometrics: Statistics and Computer Application in Analytical Chemistry, Wiley-VCH, 1999.
  • James N. Miller, Jane C. Miller: Statistics and Chemometrics for Analytical Chemistry, Pearson Education, Harlow, 2000.
  • Richard G. Brereton, Chemometrics: Data Analysis for the Laboratory and Chemical Plant, Wiley, 2003.
  • K. Varmuza, P. Filmoser: Introduction to Multivariate Statistical Analysis in Chemometrics, CRC Press, Taylor and Francis Gorup, 2009, Boca Raton
  • T. Hastie, R. Tibishirani, J. Friedman: The elements of Statistical Learning Data Mining, Inference and Prediciton, 2nd ed., Springer, 2008, Sprineger series 

Помоћна литература:

  • Научна и стручна литература из области аналитичке хемије и хемометрије

Додатни материјал:

Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

10 поена (5 часова недељно)

Програм рада:

OSNOVNI ELEMENTI DESKRIPTIVNE I INFERENCIJALNE STATISTIKE

  • Verovatnoća i gustina verovatnoće, slučajne promenljive, zakoni raspodele
  • Statistika ponovljenih merenja -mere centralne tendencije i mere rasipanja, greške merenja
  • Parametrijski testovi značajnosti (Detekcija spoljašnjih vrednosti, poređenje varijansi, poređenje srednje i prave vrednosti, poređenje dve srednje vrednosti, uporedni kontrast dva seta podataka, analiza varijanse)
  • Neparametrijski testovi značajnosti
  • Univarijantna linearna i krivolinijska regresija

MULTIVARIJANTNA ANALIZA PODATAKA

  • Multivarijantni prostor, osnovni elementi linearne algebre
  • Eksplorativna analiza i prepoznavanje obrazaca (Analiza glavne komponente (PCA), hijerarhijska klasterska analiza (HCA), klasterska analiza metodom k-srednjih vrednosti, koncept interne i eksterne validacije klastera)
  • Obrada 3D podataka (paralelna faktorska anliza (PARAFAC, TUCKER 3)
  • Multivarijantna analiza varijanse (MANOVA)
  • Regresija i kalibracija (Višestruka linearna regresija (OLS), regresija metodom glavnih komponenti (PCR), regresija metodom delimičnih najmanjih kvadrata (PLS), tehnike krosvalidacije, parametri kvaliteta regresionog modela, selekcija varijabli)
  • Klasifikacija (Linearna dikriminantna analiza, diskriminantna analiza kuplovana sa metodom delimičnih najmanjih kvadrata (PLS-DA), SIMCA, ocena performansi klasifikacionih modela)

NELINEARNI ALGORITMI

  • Veštačke neuronske mreže (ANN) 
  • Regresiona i klasifikaciona stabla (RT) 
  • k-najbliži susedi (kNN) 
EKSPERIMENTALNI DIZAJN  I OPTIMIZACIJA

  • Osnove eksperimentalnog dizajna
  • Faktorski, centralni dizajn, Boks-Benkenov dizajn, dizajn smeše
  • Procena uticaja faktora
  • Rekurzivni i evolutivni algoritmi za optimizaciju (simpleks metod i genetički algoritmi)

Семинарски радови:

40 поена

Напомене:

Seminarski rad je okosnica kursa i predstavlja originalan doprinos studenta koji se sadržajem uklapa u tematske celine. Teme mogu biti raznolike, a prednost imaju individualni predlozi kojima se povezuje hemometrija i uža oblast naučnog (istraživačkog) interesovanja studenta. Koncept seminarskih radova je osmišljen da zadovolji formu kratke naučne publikacije čime se istovremeno ohrabruju kolege tokom svojih prvih koraka u pisanju naučnih radova. Vrlo je važno da seminarski rad predstavlja zanimljivu kreativnu aktivnost, a ne napor. Sadržaj treba da bude izložen jasno, koncizno, informativno, potkrepljen adekvatno citiranim izvorima (radovima, knjigama, monografijama i sl.). Dužina rada ne treba da prelazi više od 4500 reči, osim u izuzetnim slučajevima ne više od 6000 reči. Slike koje se preuzimaju iz različitih izvora potrebno je adekvatno citirati. Radi lakšeg pisanja i ubrzanog procesa pregledanja seminarskog rada kolege se mole da koriste dati predložak (templat) [link]. Poželjno je (ali ne i uslovljavajuće) rad poslati na pregled mesec dana pre polaganja ispita.

 

Писмени испит:

50 поена

Mon Dec 5 18:13:17 2016

© Универзитет у Београду - Хемијски факултет