Шифра предмета:
552S2		 Назив предмета:
Мониторинг у животној средини

Школска година:

2024/2025.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

9

Врста студија:

мастер академске студије

Студијски програм:

Хемија животне средине: 1. година, зимски семестар, изборни (E51S2), теоријско-методолошки предмет

Наставник:

др Константин Б. Илијевић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

—

Фонд часова:

Недељно: четири часа предавања + два часа теоријских вежби + три часа лабораторијских вежби (4+2+3)

Циљеви:

Спровођење мониторинга земљишта, воде и ваздуха је законска обавеза која произилази из законодавстава и Републике Србије и Европске Уније. Мониторинг је по својој природи комплекснији од класичних аналитичких мерења или анализа која изводе у оквиру научних истраживања, стога спровођење мониторинга захтева додатно стручно усавршавање. Циљ предмета је да студентима пружи додатна знања и компетенције која ће им омогућити да се лакше запосле и успешно раде у акредитованим лабораторијама (које су неизоставни чинилац сваког мониторинг програма). Предмет треба да пружи неопходна знања везана за валидацију и верификацију аналитичких метода (одређивање мерне несигурности, детекционог и квантификационог лимита, тачности, репродуктивности и прецизности методе), која ће се утврђивати не само теоријски, већ и кроз практичне примере.

Исход:

Студент је способан да успешно заврши процес акредитације за задату аналитичку методу, користи стандардне поступке, одређује и доноси суд о квалитету животне средине. По завршетку курса студенти ће познавати не само принципе основних инструменатлних аналитичких техника које су у рутинској употреби у оквиру мониторинга животне средине, већ и њихова ограничења, узајамне мане и предности. Студент је у стању да изведе све операције у оквиру мониторинга екохемијских параметара у складу са најбољом лабораторијском праксом: узорковање, припрема узорака, анализа узорака, обрада и интерпретација резултата мерења. ________________________________________________________________________________________ Поставите себи питање да ли сте до сада током студија научили да: израчунате мерну несигурност методе, детекциони и квантификациони лимит, прецизност, репродуктивност... Ако је одговор на ово питање „не“, размислите шта ћете одговорити свом будућем послодавцу када вам буде поставио исто питање и да ли желите да пре краја студија ипак научите како се одређују ови важни параметри.

Облици наставе:

Предавања, теоријске вежбе, лабораторијске вежбе, семинарски рад.

Ваннаставне активности:

Прикупљање литературе, припреме извештаја, презентација и спремање испита.

Литература:

Основна литература:

  1. И. Гржетић, К. Илијевић: Белешке за предавања, 2018.
  2. И. Гржетић: Обезбеђење квалитета и управљање квалитетом на пројектима и задацима са аналитичком праксом, Техника - Квалитет, Стандардизација и Метрологија, Вол. 2, 1-14, 2002.
  3. Приручник за израчунавање мерне несигурности у лабораторијама, Ептиса, 2003.
  4. Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement, ISO, Geneva, 1993.
  5. Guide for Determination of Detection Limit (DL) and Quantification Limit (QL), NETCHEM пројекат и Хемијски факултет УБ, 2018.

Помоћна литература:

  1. EC Joined research centre: Refenece document on General Principles of Monitoring, Institute for prospective technological studies, 2002, 123 pp (српски превод)
  2. IMPEL: Best Practice in Compliance Monitoring, The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law, 2001, 49 pp (српски превод)

Додатни материјал:

—

  Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

10 поена (4 часа недељно)

Програм рада:

  1. Ко врши мониторинг и из којих разлога?
  2. Учесталост и изражавање резултата мониторинга.
  3. Обрачун укупних емисија (каналисане, дифузне и фугитивне).
  4. Вредности испод границе детекције.
  5. Разлика између директних мерења и сурогат параметара.
  6. Равнотежа масе.
  7. Израчунавања и емисиони фактори.
  8. Процена усклађености са највећом дозвољеном границом емисије.
  9. Дефиниција грешака при мерењима (апсолутна, релативна, случајна, системска грешка) и дескриптивна статистика.
  10. Нормална расподела и одступања од нормалне расподеле.
  11. Одбацивење резултата са великом грешком (аутлајери).
  12. Instrumentalne metode (AAS, ICP-OES, ICP-MS).
  13. Instrumentalne metode (GC, GC-MS, HPLC).
  14. Инструменталне методе (XRF i NAA).
  15. Фактори који се узимају у обзир приликом избора методе.
  16. Декомпозиција чврстих проба.
  17. Дигестије чврстих проба у отвореним системима употребом киселина.
  18. Микроталасна дигестија.
  19. Суво спаљивање.
  20. Процес припреме чврстих проба пре разарања.
  21. Организација и методе опробавања / узорковање земљишта.
  22. Узорковање површинских вода.
  23. Предности и мане пасивног узорковања воде.
  24. Узорковање седимената.
  25. Узорковање ваздуха.
  26. Параметри квалитета воде, ваздуха и земљишта.
  27. Мониторинг ваздуха.
  28. Мониторинг воде.
  29. Монитиринг земљишта.
  30. Поновљивост и репродуктивност.
  31. Контролне карте.
  32. Мерна несигурност тип А.
  33. Мерна несигурност тип Б.
  34. Валидација метода.

Теоријске вежбе:

10 поена (2 часа недељно)

Програм рада:

  1. Аналитичка грешка и основи статистичке обраде података.
  2. Генерални принципи мониторинга (задаци и практични примери).
  3. Репродуктивност.
  4. Мерна несигурност.
  5. Избор и валидација аналитичке методе.
  6. Одређивање границе детекције и квантификационог лимита у удаљеним инструменталним аналитичким лабораторијама којима се приступа путем интернета (WARIAL).

Лабораторијске вежбе:

10 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  1. Упознавање са задатком пројекта.
  2. Прикупљање литературе.
  3. Узорковање / припрема лабораторије за извођење истраживања / експеримента.
  4. Лабораторијски рад.
  5. Припрема извештаја.
  6. Презентација извештаја, дискусија резултата и евалуација пројекта.

Семинарски радови:

20 поена

Усмени испит:

50 поена