- Образовна и научна делатност
- Организациона и управљачка структура
- Закон о високом образовању и прописи Факултета
- Историја Факултета
- Збирка великана српске хемије
- Репозиторијум Хемијског факултета - Cherry
- Библиотека
- Издавачка делатност ХФ
- Јавне набавке
- Контакт информације (управа) и како доћи до нас
- Научноистраживачки рад
Шифра предмета: 311A1 |
Назив предмета: Обрада резултата мерења |
---|---|
Школска година: |
2019/2020. |
Услови похађања: |
|
ЕСПБ: |
4 |
Врста студија: |
основне академске студије, интегрисане основне и мастер академске студије |
Студијски програми: |
Хемија: 2. година, летњи семестар, изборни (E12H1), научно-стручни предмет Биохемија: 2. година, летњи семестар, изборни (E12B1), научно-стручни предмет Хемија животне средине: 4. година, летњи семестар, изборни (E13S1), научно-стручни предмет Настава хемије: 2. година, летњи семестар, изборни (E12P1), научно-стручни предмет |
Наставник: |
др Јелена Ђ. Трифковић |
Сарадници: |
— |
Фонд часова: |
Недељно: три часа предавања (3+0+0) |
Циљеви: |
Циљ курса је да студента упозна са основним елементима статистике у хемији кроз јасан, разумљив и практичан начин. Како статистичке методе омогућавају коришћење података у циљу схватања суштине хемијских проблема, то је нагласак курса на разумевању и интуитивном представљању статистичких концепата, пре него на њиховом ригорозном математичком објашњавању. Посебна пажња је посвећена дефинисању и решавању конкретних примера и проблема који се јављају у пракси. Циљ курса је стицање неопходних знања из статистике која омогућују студентима правилно разумевање и приказивање резултата мерења на осталим курсевима које ће пратити током студија. |
Исход: |
Исход овог курса је да студента оспособи, да кроз индивидуалан рад на рачунару, користи савремене софтверске пакете за обраду резултата мерења у хемији, правилно их приказује, разуме и исправно одабира статистичке тестове значајности, изводи закључке и тумачи резулате статистичке обраде података. |
Облици наставе: |
Предавања, колоквијуми. Предавања се изводе у рачунарској учионици уз демонстрацију примера на одговарајућим софтверима. |
Ваннаставне активности: |
— |
Литература: |
Основна литература: 1. James N. Miller, Jane C. Miller, Statistics and Chemometrics for Analytical Chemistry 6thed., Pearson Education Ltd., Harlow, 2010. 2. William P. Gardiner, Statistical Analysis Methods for Chemists: A Software Based Approach, Royal Society of Chemistry Publishing, Cambridge, UK, 1997
Помоћна литература: Материјал за предавања са теоријским основама и решеним примерима из праксе. |
Додатни материјал: |
— |
Наставне обавезе и начин оцењивања |
|
Предавања: |
10 поена (3 часа недељно) Програм рада: 1. Увод – Зашто статистика у хемији? Проблеми у хемијским мерењима. Шта је статистика? Како нам статистика помаже да раздвојимо релевантне информације од статистичког шума. 2. Мерења у хемији и приказивање резултата мерења - Променљиве и типови променљивих, хистограми, линијски графици, расути графици, табеларно приказивање, мере централне тенденције и мере расипања, грешке мерења, тачност, прецизност, пропагација грешака, значајне цифре, заокруживање бројева и исправно приказивање резултата мерења. 3. Теорија вероватноће и основне расподеле вероватноће - Вероватноћа, расподела вероватноће и расподела густине вероватноће, популација, статистички узорак, нормална расподела, Студентова расподела, Фишерова расподела, хи-квадрат расподела. 4. Статистичка значајност поређења два скупа мерења - Нулта и алтернативна хипотеза, статистичко тестирање, појмови значајности и поверења, снага , конзервативност и осетљивост статистичког теста, једносмерно и двосмерно тестирање, спољашње вредности, поређење два статистички независна узорка, поређење два статистички зависна узорка, поређење варијанси два статистичка узорка. 6. Поређење више скупова мерења - Једнофакторска анализа варијанси, post hoc тестови значајности: Фишеров, Тукијев. 7. Корелација и регресија - Корелација као мера повезаности између променљивих, Пирсонов корелациони коефицијент, статистичка значајност корелације. Линеарно моделовање, метод најмањих квадрата, коефицијенти модела и њихове грешке, грешке изведених резултата из коефицијената модела. |
Колоквијуми: |
20 поена |
Писмени испит: |
70 поена |