Европски систем преноса бодова (ЕСПБ)

ЕСПБ (српски акроним потекао од "European Credit Transfer System", чији је акроним ECTS) представља нумеричку вредност којом се вреднује ангажовање студента неопходно за савладавање:

• предмета у целини,
• свих предмета у семестру,
• академске године, и
• целокупног студирања.

ЕСПБ бодови се добијају за укупно ангажовање студента које се односи на активну наставу (предавања, вежбе, семинари, колоквијуми, испити, дипломски рад), теренски рад, професионалну праксу и самостални рад, као што су учење у библиотеци, или рад код куће.

Сви облици активне наставе, укључујући и испит, чине целину. Бодови се стичу у оквиру наставних активности које су предвиђене за сваки предмет, али се признају тек пошто студент положи испит из одговарајућег предмета. Стечени бодови за појединачне предмете улазе у суму бодова потребну за завршетак сваке године односно одређеног степена студија (првог степена - основних студија; другог степена - мастер академских студија или специјалистичких академских или струковних студија; трећег степена - докторских академских студија).

На Хемијском факултету у Београду збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. За један семестар добија се 30 бодова. Целокупне четворогодишње студије првог степена на Хемијском факултету у Београду вреде 240 бодова, мастер академске студије вреде 60 бодова, специјалистичке студије вреде 60 бодова, и студије трећег степена 180 бодова.

Да ли постоји веза између ЕСПБ бодова и часова предмета?

У најједноставнијем случају, да, али не заборавите да ЕСПБ бодови нису засновани на самим часовима предмета, већ на укупном раду који генеришу ти часови. Дакле, у формирању вредности предмета кроз ЕСПБ бодове учествују сви елементи активне наставе.

ЕСПБ бодови су придружени предметима и могу се доделити само оним студентима који успешно положе испит према условима оцењивања. Другим речима, студенти не добијају ЕСПБ бодове пуким присуствовањем часовима или слушањем одређене теме. Студенти морају задовољити правила оцењивања како би показали да су испунили наведене циљеве учења за одређени предмет. Поступак оцењивања има више облика: писмени или усмени испит, вредновање рада на часовима, а и комбинација ових или других начина који су обухваћени елементима активне наставе.

Провера знања студената

Провера знања студената одвија се током читавог семестра, и обухвата оцене за похађање предавања, за урађене вежбе, за урађени семинарски рад или тест односно колоквијум, као и завршни испит, који може бити усмени и/или писмени. Положеним испитом студент "осваја" ЕСПБ бодове који су предвиђени за тај предмет и уз то добија оцену, а добијена оцена описује квалитет његовог знања и постигнуте резултате на датом предмету. Оцена се формира на основу остварених поена (од могућих 100) који је за сваки предмет дефинисан правилником за стицање бодова и формирање коначне оцене.

На пример, освојени поени у зависности од облика провере знања и активности студента (од могућих 100) стичу се на основу следећег модела:

Правилник за стицање бодова и формирање коначне оцене дефинише колико је поена студенту потребно да положи испит, чиме осваја ЕСПБ бодове, и колико је поена потребно да добије одређену оцену.

Оцене

Бодови се додељују сваком студенту који успешно положи испит. Поред бодова студент добија и оцену која описује квалитет његовог знања и постигнуте резултате на датом предмету. Оцена може да се прикаже као ЕСПБ оцена, као нумеричка оцена или као описна оцена. Међусобна веза између ове три врсте оцена и дефиниције описних оцена дате су у следећој табели:

Студент, дакле, поред освојених ЕСПБ бодова увек добија и оцену која ближе описује његово знање за дати предмет.

Правилник

Правилник о полагању испита и оцењивању на испиту   (2021)