Шифра предмета:
512S1		 Назив предмета:
Геохемија и загађујуће супстанце у земљишту

Школска година:

2019/2020.

Услови похађања:

102S1 + 200A1 + 200E1

ЕСПБ:

8

Врста студија:

основне академске студије

Студијски програм:

Хемија животне средине: 3. година, зимски семестар, обавезни, стручно-апликативни предмет

Наставник:

др Ксенија А. Стојановић
редовни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

—

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања + четири часа лабораторијских вежби (3+0+4)

Циљеви:

Студент се упознаје са геосфером, њеном структуром и саставом. Упознаје се са циклусом угљеника у природи, што је неопходно за разумевање екохемијских процеса, и за разумевање судбине загађујућих супстанци у животној средини. Упознаје земљиште као природни ресурс који је изложен разним изворима загађивања.

Исход:

Овим предметом доприноси се стварању стручњака из области хемије животне средине, јер он овим предметом добија шире знање о земљишту и литосфери, генерално, и разним загађујућим супстанцама које у њих доспевају, као и процесима којима оне подлежу у природним условима.

Облици наставе:

Предавања, колоквијуми, експерименталне вежбе.

Ваннаставне активности:

—

Литература:

Основна литература:

  1. К. Стојановић: Интерне скрипте и материјал за вежбе, 2009.
  2. Б. Јованчићевић: Практикум органске геохемије са хемијом горива, Хемијски факултет, Београд, 1999. (50 стр) ISBN 86-7220-015-2

Помоћна литература:

  1. Д. Виторовић, Б. Јованчићевић: Основи органске геохемије, Хемијски факултет, Београд, 2005. (249 стр) ISBN 86-7220-019-5
  2. Р. Џамић, Д. Стевановић: Агрохемија, Партенон, Београд, 2007. (440 стр) ISBN 978-86-7157-353-5 (одабрани делови)
  3. Д. Веселиновић, И. Гржетић, Ш. Ђармати, Д. Марковић: Стања и процеси у животној средини (књига прва), Факултет за физичку хемију, 1995. (496 стр) ISBN 86-8213-11-1 (одабрани делови)

Додатни материјал:

—

  Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

5 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  1. Еволуција хемијских елемената и постанак Земље.
  2. Општа структура Земље.
  3. Диференцијација елемената на земљи и њихова геохемијска класификација.
  4. Типови стена у литосфери.
  5. Минерали седиментих стена.
  6. Настајање земљишта.
  7. Деградација стенског материјала и фактори који на њу утичу.
  8. Порекло и трансформације органске супстанце геосфере (дијагенеза, катагенеза, метаганеза) и циклус угљеника у природи.
  9. Најважнији облици органске супстанце геосфере (неспецифичне органске материје, хуминске супстанце, кероген, битумен, нафта, гас).
  10. Анализа и карактеризација органске супстанце геосфере.
  11. Земљиште као природни ресурс, настанак земљишта, особине и састав чврсте фазе земљишта, земљишног раствора и земљишног ваздуха.
  12. Адсорбтивни процеси у земљишту, pH земљишта, пуферна својства и редокс потенцијал земљишта.
  13. Супстанце које загађују земљиште, дефиниција, подела, фактори који одређују њихову судбину.
  14. Неорганске загађујуће супстанце у земљишту (нитрати, фосфати, киселе кише, тешки метали).
  15. Радионуклеиди.
  16. Органске загађујуће супстанце у земљишту (нафтни загађивачи, полициклични ароматични угљоводоници, полихлоровани бифенили, пестициди).

Лабораторијске вежбе:

10 поена (4 часа недељно)

Програм рада:

  1. Узимање узорака земљишта и њихова припрема за анализу.
  2. Одређивање садржаја влаге, органских и неорганских материја у земљишту.
  3. Одређивање pH земљишта.
  4. Одређивање садржаја приступачног фосфора у земљишту.
  5. Одређивање укупног садржаја тешких метала у земљишту.
  6. Изоловање растворне органске супстанце (битумена) из земљишта и седимената.
  7. Одређивање групног састава битумена/нафте.
  8. Одређивање API густине нафте.
  9. Гаснохроматографска анализа алканске фракције битумена/нафте.
  10. Гаснохроматографско-масеноспектрометријска анализа алканске фракције битумена/нафте.
  11. Одређивање садржаја влаге и пепела у угљу.
  12. Одређивање испарљивих компонената и везаног угљеника у угљу.
  13. Одређивање садржаја сумпора у угљу.

Колоквијуми:

20 поена

Напомене:

  • Први колоквијум - шеста недеља (максимално 6 поена).
  • Други колоквијум - једанаеста недеља (максимално 10 поена).
  • Трећи колоквијум - петнаеста недеља (максимално 4 поена).

Усмени испит:

65 поена