Развој поступка за добијање и производњу вазодилататора изосорбид-динитрата

Евиденциони број пројекта:   391-0016/2017-16-ИП, Тип 1/2

Руководилац пројекта:   др Филип Бихеловић, доцент Хемијског факултета у Београду

Основни циљ иновациног пројекта "Развој поступка за добијање и производњу вазодилататора изосорбид-динитрата" био је овладавање поступком за синтезу изосорбид-динитрата (ИСДН) на лабораторијском нивоу, полазећи од сорбитола, као комерцијално доступне сировине. Болести срца су данас први узрок смртности свету, па и у Србији, тако да лекови за кардиоваскуларна обољења представљају једну од највећих и најважнијих група лекова које фармацеутска индустрија производи. Међу овим препаратима, једну од већих класа чине лекови за третирање хипертензије на бази органских нитрата, који су у широкој клиничкој употреби. У том смислу, изосорбид-динитрат је један од три најчешће коришћена органска нитрата, који се користи за терапију и профилаксу ангине пекторис и срчане инсуфицијенције. У оквиру овог главног циља, посебна пажња је усмерена ка томе да се развије процес који би се лако могао прилагодити за производњу ове активне супстанце у количинама које подмирују годишње потребе домаћег тржишта.

У првој фази синтезе, експериментално су пронађени услови за ефикасну конверзију сорбитола у изосорбид, што је постигнуто кисело-катализованом дехидратацијом помоћу p-толуенсулфонске киселине, уз азеотропно издвајање воде из реакционе смесе. Мерењем запремине издвојене воде може се пратити прогрес реакције и утврдити моменат потпуне конверзије сорбитола у изосорбид. Изосорбид је у чистом облику добијен дестилацијом из реакционе смесе, уз адекватно снижење притиска, које је било неопходно како би се спречило термичко разлагање овог производа.

Други корак синтезе подразумевао је проналажење реакционих услова за нитровање сорбитола. Након испитивања различитих агенаса за нитровање, оптималним се показало нитровање помоћу пушљиве азотне киселине, уз строго контролисање температуре у реакционом суду. По завршеном нитровању, смеса се уз интензивно мешање излива у ледену воду, када долази до спонтане кристализације изосорбид-динитрата. Интензивним испирањем водом уклања се заостала киселина и трагови неизреаговалог изосорбида, чиме заостаје аналитички чист изосорбид-динитрат. Његова чистоћа потвђена је HPLC техником и добијени резултати показују да је овако добијени коначни производ задовољавајућег степена чистоће, чиме је и остварен крајњи циљ овог пројекта.