Vitamini neophodni za normalan rast i razvoj čoveka
Treba napomenuti, da ukoliko je čovek izložen dovoljnoj količini sunčevih zraka ne dolazi do avitaminoze, jer se pravi vitamin D3 nalazi u organizmu čoveka.
Pri nedostatku vitamina D može doći do bolesti, poznate pod imenom rahitis. Tada dolazi do poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora u procesu građenja kostiju, što dovodi do smanjenja ovih elemenata, kao i relativnog povećanja količine organske supstance. Usled tih promena smanjuje se čvrstina kostiju, dolazi do njihovog razmekšavanja, narušava se čvrstina mišića i mišićnog tkiva.
Rahitis je bolest kostiju u razvoju, koja uzrokuje krive noge i kokošja prsa. Ovo se često sreće u predelima sa dugim zimama, gde su deca malo izložena suncu. Utvđeno je, da uzimanje ribljeg ulja može sprečiti simptome rahitisa.
Apsorpcija vitamina D, kao i svih vitamina rastvornih u mastima vezana je za metabolizam i apsorpciju masti. Zbog toga, pri narušavanju izdvajanja žuči i funkcije pankreasa, vitaminska aktivnost slabi.
Glavne biohemijske nenormalnosti pri deficitu vitamina D su hipokalciemija i hipofosfatemija.
Vitamin D deficitna stanja su bila Česta za vreme industrijske revolucije u Engleskoj, kada su zagađenost vazduha i urbana sredina sprečavali adekvatno izlaganje dece sunčevoj svetlosti, a dodavanje vitamina namirnicama nije postojalo.
U današnje vreme, pre svega u razvijenom delu sveta, rahitis je relativno redak kod dece, obzirom da se u hranu često dodaje vitamin D (pre svega u mleku). Međutim, i u tim zemljama se javljaju poremećaji deficita vitamina D, pre svega kod starijih osoba zbog njihove slabije izloženosti suncu. Stariji ljudi obično ređe unose hranu u koju se dodaje vitamin D (kao što je mleko), a neretko koriste i lekove (za kontrolu nivoa holesterola i protiv dijareje), koji reaguju sa ovim vitaminom i time ga čine neaktivnim. Druga rizična grupa su alkoholičari, zatim ljudi koji ne piju mleko, oni koji se nedovoljno izlažu sunčevoj svetlosti, ljudi koji imaju problema sa usvajanjem vitamina D i ljudi koji žive u regionima gde ima nedovoljno sunčeve svetlosti.
Pri upotrebi većih doza vitamina D može doći do intoksifikacije (trovanja) ovim vitaminom. Tom prilikom dolazi do hiperkalcijemije (visok nivo kalcijuma u krvi), što se ogleda u stvaranju mekih kostiju. Simptomi hiperkalcijemije su anoreksija (gubitak apetita), mučnina, povraćanje, tvrda stolica, dijareja, zamor, pospanost, žed, bolovi u očima, svrab kože, nagon za mokrenjem, taloženje kalcijuma po zidovima krvnih sudova, jetri, plućima, bubrezima i želucu. Ukoliko ovaj višak vitamina D potraje duže u organizmu nastaju visok krvni pritisak, poremećaj bubrega i koma.
Kod dece može doći do prevremenog okoštavanja i skraćivanja rasta.