KALCIJUM

Nedostatak / toksičnost

Nedostatak

Umereni nedostatak kalcijuma u organizmu može dovesti do nervne osetljivosti, grčeve mišića, krte nokte, ubrzano kucanje srca i nesanicu. Veći nedostatak kalcijuma izaziva neuobičajene otkucaje srca, grčeve i bolove u mišićima, ukočenost, žmarci u rukama i nogama. Deca mogu oboleti od rahitisa - bolesti koju karakteriše intenzivno znojenje glave, usporenim pokretima, deformitet kostiju, i usporenost rasta. Nedostatak kalcijuma kod odraslih može izazvati i osteomalaciju koju karakteriše bol u kostima, slabost mišića i usporeno zarastanje rana.

Rizična grupa kod koje se može javiti nedostatak kalcijuma su starije osobe, zatim osobe koje u ishrani ne koriste hranu bogatu kalcijumom, sportisti koju su na visoko proteinskoj ili vlaknastoj dijeti i alkoholičari.

Simptomi nedostatka kalcijuma su tetanija i srodni mišićni i neurološki poremećaji. Ovi se simptomi najčešće pojavljuju u slučaju nedostatka vitamina D, hipoparatiroidizma ili zatajivanja bubrega, ali i suviše mala količina kalcijuma u hrani može biti uzrok. Kad se koncentracije u plazmi snize ispod normale mobiliše se kalcijum iz kostiju pa Ca²⁺ u cirkulaciji poraste, ali je stvaranje nove kosti usporeno ili sprečeno. Negativna neto ravnoteža Ca²⁺ dovodi do rahitisa kod dece ili osteomalacije kod odraslih.

Još jedan faktor utiče na gubitak kalcijuma iz kostiju, a to je odnos kalcijuma prema fosforu u hrani (Ca : P). Kod životinja odnos Ca : P = 2 : 1 dovodi do maksimalne resorpcije kalcijuma i minimalnih gubitaka minerala iz kostiju, dok veliki udeo fosfata povećava gubitke kalcijuma fecesom. Ne zna se koji je najidealniji odnos Ca : P kod ljudi ali sadašnja tendencija u potrošnji hrane je da se poveća konzumacija fosfora, što je posledica fosfatnih aditiva u hrani. Osim toga, ishrana bogata fosforom dovodi do bržeg uklanjanja kalcijuma iz organizma. Fosfor se nalazi u hrani bogatoj mesom, sirom, fabrifikovanoj hrani i gaziranim napicima. Stoga su osobe koje konzumiraju veće količine ovakve hrane podložnije pojavi nedostatka kalcijuma u organizmu. Takođe i osobe koje su na dijeti za gubitak suvišnih kilograma su rizična grupa, jer ne unose kaloričnu hranu, koja je često dobar izvor kalcijuma.

• Osteoporoza je oboljenje kod kog kosti postaju porozne i u težim slučajevima može doći do njihovog loma usled veće telesne mase osoba obolelih od osteoporoze. Simptomi osteoporoze mogu izostati sve dok se kost ne polomi, a u drugim slučajevima javlja se bol u leđima. Osteoporoza se najčešće javlja kod žena koje unose hranu siromašnu kalcijumom. Oko 35% žena oboljeva od osteoporoze nakon menopauze. Kod muškaraca se ova bolest ređe javlja. Pravilnom ishranom smanjuje se mogućnost oboljevanja od osteoporoze. Dovoljan unos kalcijuma je od presudne važnosti u ranijoj fazi adolescencije jer se tada gomila najviše kalcijuma u kostima. Nedostatak kalcijuma je samo jedan od faktora koji doprinose pojavi osteoporoze. Velika je verovatnoća da genetski uticaj veliki. Adekvatan unos vitamina D, magnezijuma i bora je neophodan za gradnju zdravih kostiju. Pokazano je da se najveći gubitak kalcijuma javlja noću, najverovatnije zbog povećanog sadržaja hormona kortizol-a




• Tumor debelog creva može biti povezan sa nedostatkom kalcijuma u organizmu. Naime, kalcijum svoju zaštitnu ulogu ispoljava i vezivanjem za supstance kao što su žučne kiseline i masti i time smanjuju mogućnost pojave kancera u crevima. Takođe, kalcijum može da normalizuje rast ćelija u zidovima intestinuma.

Pored toga nedostatak kalcijuma može dovesti i do niskog krvnog pritiska, grčeva u mišićima i paradentoze.

Toksičnost

Izgleda da kod zdravih ljudi ne može doći do hiperkalcijemije uzrokovane prehranom, jer se višak kalcijuma jednostavno ne resorbuje. Suviše veliki udeo kalcijuma može međutim pridoneti povećanju koncentracije Ca²⁺ u serumu kad se radi o hiperparatiroidizmu, stvaranju kamena u bubregu, trovanju vitaminom D, sarkoidozi i kanceru. Osim toga visoke koncentracije kalcijuma su povezane sa razgradnjom vitamina K, slabom usvojivošću gvožđa i cinka i pogađa aktivnost neurona u mozgu koji kontrolišu raspoloženje i emocije.