MAGNEZIJUM

Fiziološka uloga

Magnezijum je kofaktor za preko 300 enzimskih reakcija, posebno onih koje učestvuju u metabolizmu komponenata hrane i stvaranju novih molekula značajnih za zdravlje čoveka.

• Za sve enzimske reakcije gde je potrebna enegija uskladištena u molekulima adenozin-trifosfata (skraćeno ATP) potreban je magnezijum - kao supstrat Mg²⁺-ATP. U svim reakcijama gde se kao supstrat pominje ATP zapravo je pravi supstrat Mg-ATP. Mg²⁺ je uklješten izmedu β- i γ-fosfata, pa tako smanjuje jake anjonske osobine ATP-a. Na ovaj način se ovaj može približiti i reverzibilno vezati za proteine.
  
  
• Sinteza raznih molekula. U takve molekule spadaju proteini, nukleinske kiseline, nukleotidi, masne kiseline i ugljeni hidrati.
  
  
• Aktivacija mišićne koncentracije. Magnezijum interaguje sa kalcijumom u mnogim procesima u organizmu, kao što su regulacija rada krvnih sudova, kontrakcija mišića - uključujući i srčani mišić. Kalcijum stimuliše mišiće i kontrakcije krvnih sudova, dok magnezijum opušta mišiće i širi krvne sudove. Magnezijum doprinosi ravnoteži kalcijuma u organizmu delujući na hormone koji kontrolišu resorpciju i metabolizam kalcijuma, a interaguje i sa transportnim mehanizmima za kalcijum na nivou ćelije.
  
  
• Detoksikacija organizma.
  
  
• Struktura kostiju.
  
  
• Jonski transport. Magnezijum je uključen u održavanje membranskog električnog potencijala i transporta natrijuma, kalijuma i kalcijuma kroz ćelijsku membranu. Magnezijum je uključen u prenosu nervnog impulsa.
  
  
• Delovanje hormona. Magnezijum je neophodan za delovanje jedinjenja koja igraju ključnu ulogu u prenosu informacija sa hormona i ostalih stimulusa koji uzrokuju hemijske reakcije unutar ćelija. Magnezijum povećava i ekskreciju (lučenje) hormona insulina i doprinosi njegovom boljem unosu u ćeliju. Na ovaj način magnezijum učestvuje i u metabolizmu ugljenih hidrata.