MAGNEZIJUM

Nedostatak / toksičnost

Nedostatak

Simptomi nedostatka magnezijuma su razdražljivost, promene ličnosti, anoreksija, slabost organizma, zamor, nesvestica, vrtoglavica, nesanica, alergije, uznemirenost, konvulzija (grčenje mišića), pojava nervoze, drhtavica, petljanje i trzanje jezikom, nevoljni pokreti očiju, nestabilan hod, nepravilan rad srca, nizak nivo šećera u krvi i pojava mišićnih kontrakcija. Pri većem nedostatku magnezijuma dolazi i do gubitka kose, otekle desni i oštećenje arterija koje liči na aterosklerozu.

Nedostatak magnezijuma nije redak i pogađa sva telesna tkiva. Ako u hrani ima mnogo kalcijuma, proteina i fosfata smanjiće se resorpcija magnezijuma iz creva. Do smanjene resorpcije magnezijuma može doći i u slučaju hronične dijareje bilo kog uzroka, prehrane siromašne u pogledu proteina i kalorija, kao i u slučajevima ozbiljnih zapaljenskih procesa u organizmu, teških operacija, poremećaja u resorpciji magnezijuma, hormonskih poremećaja, tumora, u trudnoći i u slučajevima kada s organizam znatno fizički napreže. Ako se gladovanje naglo prekine davanjem proteina i ugljenih hidrata bez kofaktora kao što su tiamin i Mg²⁺ mogu nastati teži metabolički i neurološki poremećaji. U slučaju hroničnog zatajivanja bubrega potreba za magnezijumom se smanjuje, dok u slučajevima renalne acidoze i Diabetes melitus dolazi do velikih gubitaka magnezijuma. Kod žena koje doje potrebe za magnezijumom su povećane.

Unos većih količina fosfata, kalcijuma, vitamina D i zasićenih masnih kiselina takođe dovodi do nedostatka magnezijuma.

Nedostatak magnezijuma se najčešće javlja kod osoba koje konzumiraju konzerviranu hranu u većim količinama, alkoholičari, osobe koje imaju problema sa resorpcijom. Takođe, ovaj problem se javlja kod starijih osoba.

Neadekvatan unos magnezijuma dovodi i do sledećih poremećaja:

• Kardiovaskularne bolesti, ključujući aterosklerozu, infarkt miokarda, anginu, ishemijsku bolest srca, srčane aritmije i visok krvni pritisak.
• Dijabetes. Nedostatak magnezijuma dovodi do smanjenog lučenja insulina i do smanjenja osetljivosti tkiva na insulin. Kod dijabetičnih žena u trudnoći neostatak magnezijuma može znatno povećati mogućnost sponatanog pobačaja ili do poteškoća pri porođaju.
• Osteoporoza. Magnezijum je značajan za normalno funkcionisanje kostiju. Osim toga, njegova uloga je u funkcionisanju paratiroidnih žlezda, metabolizmu vitamina D i adekvatnoj osetljivosti kostiju na paratirodini hormon i na vitamin D.
• Migrene. Nedostatak magnezijuma pogađa neurotransmitere, krvne sudove i mišiće u glavi i vratu.
• Premenstrualni sindrom. Menja i odnos kalcijuma i magnezijuma zbog hormonalnih fluktuacija. To utiče na nivo neurotransmitera i dovodi do pojave premenstrualnih simptoma.
• Astma. Nedovoljan unos magnezijuma u organizam je povezan i sa smanjenom funkcijom pluća, bronhijalnom hiperaktivnošću i teškim disanjem.
• Kamen u bubregu.
• HIV / AIDS / SIDA. Nedostatak magnezijuma je primećen u početnim fazama pojave HIV infekcije i dovodi do pojava zamora, letargije i mentalnih slabosti.
• Nedostatak energije. Osobe sa nedostatkom magnezijuma prilikom težih fizičkih napora troše više energije od osoba koje nemaju nedostatak ovog minerala.
• Tumor želuca.

Toksičnost

Ako je funkcija bubrega normalna teško će doći do trovanja magnezijumom obzirom da organizam izbacuje sav višak ovog minerala. Kod bolesnika gde su zatajili bubrezi hipermagneziemija može biti važan medicinski problem. U slučaju hipermagnezijemije toksičnost se manifestuje u depresivnim učincima magnezijuma na nervni sistem. Ostali simptomi su: dijareja, crvenilo na koži, žeđ, nizak krvni pritisak, gubitak refleksa, letargija, slabost organizma, zadržavaje tečnosti u organizmu, mučnina, povraćanje, plitko disanje.