Minerali neophodni za normalan rast i razvoj čoveka
Nedostatak gvožđa u organizmu je jedan od najčešćih nutritivnih poremećaja u razvijenom svetu. Nedostatak gvožđa i anemija koja nastaje zbog nedostatka govžđa su i dalje česti kod dovojaka u adolescenciji i kod trudnica.
Deca ispod dve godine starosti su u opasnosti od nedostatka gvožđa zbog njihovog brzog rasta, malih rezervi gvožđa i niskog sadržaja gvožđa u mleku.
Osobe u pubertetu (pre svega devojke zbog menstrualnog ciklusa) takođe mogu imati poremećaj nedostatka gvožđa, zatim žene u periodu menstruacije, trudnoće i laktacije. Nedostatak gvožđa se može javiti i kod starijih osoba zato što se kod njih smanjuje količina hlorovodinične kiseline u želucu, koja prevodi gvožđe iz neusvojive u usvojivu formu (iz fero u feri oblik). Prilikom operacija i u povredama gde dolazi do velikog gubitka krvi dolazi do anemije. Neke stomačne i bolesti unutrašnjih organa mogu takođe prouzrokovati anemiju jer se redukuje resorpcija gvožđa. Neki antirahitični lekovi koji mogu izazvati učestala mala krvarenja u stomaku mogu izazvati anemiju. Obzirom da ima dosta razloga koji mogu dovesti do gubitka većih količina gvožđa iz ogranizma i izazvati anemiju neophodno je uvek detaljno ispitati uzrok anemije pre primene odgovarajuće terapije.
Simptomi nedostatka gvožđa uključuju anemiju, zamor, ubrzani rad srca, zadihanost, smanjenu konenctraciju, vrtoglavicu, poremećen san, teške menstrualne bolove i krvarenje, ispucale usne, zapaljenje oka, čir usana i gubitak kose.
Nizak nivo gvožđa u krvnoj plazmi može da uzrokuju svrab kože posebno kod starijih osoba. Nokti postaju meki, krti i beli.
Ukoliko se kod trudnica javi nedostatak gvožđa može lakše doći do infekcije ploda nakon porođaja, spontanih pobačaja i prevremenog porođaja. Nedostatak gvožđa može uzrokovati malu telesnu masu kod novorođenih beba i povećan rizik od anemije deteta. U drastičnim sučajevima može doći i do smrti deteta pri rođenju.
Nedostatak gvožđa je povezan i sa povećanom smrtnošću starijih osoba zato što nizak nivo gvožđa povećava rizik od srčanih oboljenja.
Novorođenčad kod koje majka nema nedostatak gvožđa imaju u svom organizmu dovoljno gvožđa za najmanje četiri meseca nakon rođenja, a mogu dobiti dodatne količine gvožđa preko majčinog ili adaptiranog mleka. Majčino mleko ima malo gvožđa, ali zato ima dosta laktoze (mlečnog čećera) i vitamina C koji povećavaju resorpciju gvožđa.
Imuni sistem može kod osoba sa nedostatkom gvožđa biti znatno oslabljen. Gljivične infekcije i herpes su mnogo učestalije kod osoba koje u ishrani koriste namirnice sa niskim sadržajem gvožđa ili gde je gvožđe u slabo usvojivom obliku. Određene ćelije koje učestvuju u imunog odgovoru i uključuju gvožđe generišu oksidativne reakcije koje omogućavaju ćelijama da unište bakterije i ostale patogene. Ukoliko je nivo gvožđa nizak onda ove ćelije ne funkcionišu adekvatno.
Kod sportista naporne vežbe dovode do nedostatka gvožđa u organizmu. To se dešava usled povećane proizvodnje hemoglobina koja se javlja kada se započinje sa treniranjem. Simptomi nedostatka gvožđa kod sportista uzrokuju brže zamaranje i samim tim kraće vreme treninga, ubrzani rad srca, zadihanost i povećanu količinu mlečne kiseline (što se manifestuje kroz upalu mišića). Nedostatak gvožđa nastaje usled povećanih metaboličkih zahteva za gvožđem, povećane sinteze eritrocita i povećanog gubitka gvožđa znojenjem. Nakon prilagođavanja i adaptacije organizma anemija se smanjuje ukoliko je ishrana adekvatna. Unos gvožđa kod sportista mora biti pažljivo doziran.
Nedostatak gvožđa je povezan i sa Plamer-Vinsonovim sindromom gde se stvara membrana nalik mreži na površini ezofakusa što dovodi do poteškoća u gutanju hrane i vode. Ova bolest, koja je nekada bila učestala u Švedskoj, je iskorenjena kada je u hrani počelo da se dodaje gvožđe.
Nedostatak gvožđa može uzrokovati i problemima spavanja, glavobolji, reumatoidni artritis i sindrom oduzetih nogu, menstrualne poteškoće koje uključuju i promene u ponašanju, znojenje, nesvesticu, smanjenu efikasnost i smanjenu produktivnost na poslu i dnevnu pospanost.
Nedostatak gvožđa izaziva teškoće pri telesnim i mentalnim naporima, smanjuje imunitet, uzrokuje anemiju (malokrvnost), bolove u mišićima, glavobolju i opadanje kose.
Velike količine gvožđa mogu u organizmu uzrokovati oštećenje crevnog trakta, povraćanje, dijareju, oštećenje jetre, abdominalne i bolove u zglobovima, gubitak telesne mase, zamor, osećaj žeđi i gladi, kancer, srčane poremećaje, artritis, osteoporozu, dijabetes i razne psihijatrijske poremećaje, cirozu jetre, prekomernu pigmentaciju kože, slabost organizma. Osobama sa povišenim nivoom gvožđa u organizmu je neophodna brza medicinska pažnja.
Jetra je posebno osetljiva na prekomernu količinu gvožđa u organizmu obzirom da je to glavno mesto gde se skladišti gvožđe.
Količine od preko 3 grama mogu kod dece dovesti do smrti. Godišnje se u svetu zabeleži više slučajeva trovanja dece gvožđem.
Zatvor je takođe jedan od čestih sporednih efekata veće količine gvožđa u organizmu, ali se može javiti i dijareja. Sporedni efekti se mogu redukovati ukoliko se gvožđe unosi u manjim porcijama (kada se unosi kao dodatak - suplement).
Visok nivo gvožđa (preko 200µg po litru feritina krvi), dovodi do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Ovo se javlja zbog oksidativnih oštećenja srca i krvnih sudova i povišene oksidacije LDL holesterola.
Neke studije su pokazale da gvožđe može inhibirati razvoj tumora, dok druge pokazuju da gvožđe može uticati na razvoj tumora. Gvožđe može povećati rizik od oboljenja kancerom obzirom da utiče na stvaranje slobodnih radikala. Neke studije su pokazale povezanost visok nivo gvožđa sa kancerom grla i gastrointestinalnih kancera, ali to još nije dokazano u potpunosti.
Enzim ciklo-oksigenaza (EC 1.49.99.1) je holoenzim koji katalizuje oksigenaciju i ciklizaciju masnih kiselina dajući endoperoksidni prostanoidni prekursor prostaglandin G2. Ovaj enzim sadrži hem koji deluje kao katalizirajući centar za stvaranje kiseoničnih kofaktora. Malo se zna o efektima disbalansa metaboličkog gvožđa na sintezu prostanoidnih molekula. Poznato je da reumatoidna sinovijska membrana sadrži visoku koncentraciju gvožđa i da su prostanoidni molekuli posrednici u inflamantornim (zapaljenskim) procesima. Stoga se predlaže da se kod ovakvih bolesti koriste određeni helatori gvožđa koji vezuju gvožđe koje se nalazi u enzimu ciklo-oksigenazi i time je deaktiviraju.
Jedan urođeni poremećaj u regulaciji resorpcije gvožđa sluznicom dovodi do sindroma preopterećenja gvožđem nazvanim hemokromatoza. U toj bolesti, koja zahvata nekoliko organskih sistema, resorbuje se dnevno 2 do 3 mg iz gastrointestinalnog trakta, a ne kao što je normalno oko 1 mg. Kod muškaraca će to za 20-30 godina dovesti do toga da će se u organizmu nagomilati 20-30 g gvožđa, tj. mnogo više od normalnih 3-4 g. Nagomilano gvožđe se čuva u hemosiderinu odloženom u jetri, pankreasu, koži, srcu i zglobovima i može stvarati slobodne radikale koji uzrokuju velika oštećenja u organizmu. Ova bolest se može javiti i kao posledica hroničnog alkoholizma. Terapija hemokromatoze uključuje dijetu bogatu hlebom, cerealijama, voćem i povrćem. Osim toga osobama se pušta krv, da bi se uklonio višak gvožđa (flebotonija). Količina mesa i alkohola se ograničava. Unošenje hrane bogate vitaminom C se ne preporučuje. Čaj i kafa se takođe preporučuju obzirom da smanjuju resorpciju gvožđa.