BAKAR

Nedostatak / toksičnost

Nedostatak

Simptomi nedostakta: izmenjeni srčani ritam, gubitak kose, osećaj slabosti organizma.

Kod odojčadi nedostatak bakra utiče na usporen rast, bledu kožu, anemiju, dijareju, nedostatak pigmenata u kosi i koži, ispupčene i proširene vene.

• Menkes-ova bolest. Simptomi su kruta i lomljiva kosa. Ovaj poremećaj je vezan za X hromozom, gde dolazi do slabe resorpcije bakra iz tankog creva. Kod bolesnika sa ovom bolešću normalno je preuzimanje bakra u ćelijama sluznice, kao i njegov transport u istim ćelijama. Međutim, defektan je transport kroz seroznu stranu membrane mukozne ćelije, tj. treća faza transporta. Kada se bakar dodaje intravenski kod dece sa ovom bolešću organizam normalno usvaja bakar. Na ovaj način se mnogi teški simptomi ove bolesti (mentalna retardacija, nestabilna telesna temperatura, abnormalan razvoj kostiju i sklonost infekcijama) mogu sprečiti ako se počne sa lečenjem dovoljno rano.

Kod odraslih osoba nedostatak bakra dovodi do anemija, zadržavanja vode u organizmu, slabljenja zidova krvnih sudova, razdražljivosti, krtih kostiju, depigmentacije gubitka kvaliteta kose.

Osobe koje ishranom unose veće količine fitata koji vezuje bakar u crevima, zatim osobe koje imaju osiromašenu ishranu, osobe koje imaju dijareju u dužem vremenskom intervalu i osobe koje unose velike količine cinka, kadmijuma, fluorida i molibdena su rizična grupa za simptome nedostatka bakra.

Slaba resorpcija bakra se može javiti kod osoba sa reumatoidnim artritisom.

Nedostatak bakra dovodi i do smanjene otpornosti na infekcije, obzirom da je aktivnost leukocita i ćelijskog imunog odgovora smanjena. Odnos cinka i bakra može takođe uticati na efikasnost imunog odgovora. Osetljivost na bolesti najverovatnije raste kada je unos bakra visok a unos cinka nizak.

Nedostatak bakra smanjuje funkcije nervnog sistema. To uzrokuje smanjenu koncentraciju, ukočenost, zujanje u ušima i razne druge nervne poremećaje.

Nedostatak bakra je povezan i sa bolestima srca, slabim radom srčanog mišića, opadanju korisnog HDL holesterola i povećanju štetnog LDL holesterola. Unos bakra je povezan sa slabošću srčanog vezujućeg tkiva i raskidanjem krvnih sudova. Mogu se javiti i promene u obavijanju i mišićnoj aktivnosti krvnih sudova. Nedostatak bakra može biti uzork i visokom krvnom pritisku.

Odnos bakra i cinka igra važnu ulogu u regulaciji krvnog holesterola.

Nedostatak bakra dovodi i do slabog stvaranja kolagena, proteinske komponente vezivnog tkiva, što može dovesti i do deformiteta kostiju, oštećenja krvnih sudova, smanjene elastičnosti kože.

Toksičnost

• Wilson-ova bolest. Autozomalno, recesivno, urođen defekt ugradnje bakra u novo sintetizovani apoceruloplazmin, što je potrebno da bi nastao ceruloplazmin. Ne zna se da li se radi o genetskom defektu u strukturnom genu za ceruloplazmin ili o defektu u procesu ugradnje Cu²⁺ u ceruloplazmin. Osim toga bolesnici sa ovom bolešću imaju smanjenu sposobnost jetre u pogledu izlučivanja bakra putem žuči. Zato se u organizmu zadržava mnogo više bakra. Ovo se naročito događa u jetri, mozgu i bubrezima. Budući da ceruloplazmin u bolesnikovoj plazmi ne sadrži Cu²⁺ koncentracija bakra je u serumu niska. Kod ovih bolesnika je zato znatno povišeno izlučivanje bakra u urinu. Ovi bolesnici nemaju znakova abnormalnosti u pogledu resorpcije gvožđa iako znamo da ceruloplazmin bez bakra ne može delovati kao ferooksidaza. Davanje jedinjenja koja vezuju bakar može smanjiti oštećenje organa.

Trovanje bakrom je retka pojava, ali se može javiti ukoliko se unosi više od 200 mg bakra dnevno. Tada može doći do mučnine, povraćanja, bolova u stomaku, dijareje, bolova u mišićima, nenormalnih mentalnih stanja, glavobolje i smanjenog imunog odgovora. Letalna doza bakra je do 3,5 g. Neizbalansiran odnos bakra i cinka može biti značajan faktor trovanja bakrom.

Kod pacijenata sa ulcerativnim kolitisom može doći do gomilanja bakra u tkivima i višak bakra može pogoršati tok bolesti. Visok nivo bakra može biti i uzročnih mnogih srčanih oboljenja.

U simptome trovanja bakrom ubrajamo i plavo zelene dijareje, slinu, akutnu hemolizu i abnormalnosti nekih funkcija bubrega.