Minerali neophodni za normalan rast i razvoj čoveka
Simptomi nedostatka hroma mogu biti visok nivo masti i holesterola u krvi, kao i simptomi koji liče na dijabetes kao što su netolerancija na glukozu, slabost organizma, depresija, gubitak telesne mase, osećaj žeđi i gladi, učestalo uriniranje.
Industrijski rafinisana i obrađena hrana, kao što je brašno i šećer mogu u nekim slučajevima (alkoholizam, dugotrajne dijete za mršavljenje, trudnoća) izazvati gubitak hroma iz organizma.
Infekcije i telesne traume povećavaju potrebe organizma za hromom, a naporne vežbe, povećavaju izlučivanje hroma što može povećati mogućnost nedostatka hroma u organizmu.
Nivo hroma u tkivima opada sa godinama. Britanski istraživači su u studiji objavljenoj 1997. godine analizirali nivo hroma u kosi, znoju i uzorcima seruma kod preko 40000 pacijenata. Rezultati su pokazali da se javlja znatno opadanje hroma sa godinama, a što dovodi do povećanog rizika od dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba.
Nedostatak hroma je relativno čest kod osoba sa dijabetesom tipa II i može oslabiti funkciju faktora tolerancije na glukozu (eng. Glucose Tolerance Factor - GTF). To dovodi do lošijeg usvajanja glukoze u ćelijama.
Neadekvatan metabolizam hroma igra važnu ulogu u dijabetesu kod trudnica.
Visok nivo insulina takođe povećava izlučivanje hroma. Nedostatak hroma vodi i do hipoglikemije ili niskog nivoa šećera u krvi.
Nedostatak hroma igra ulogu i u oboljenjima srca. Nizak nivo unosa hroma putem hrane je povezan sa višim nivoom holesterola, a to povećava rizik od ateroskleroze. Pacijenti sa oboljenjima srca u odmakloj fazi obično imaju niži nivo hroma u krvi.
Malo se zna o toksičnim efektima velikih količina hroma u hrani i dodacima hrani. Pokazano je da unošenjem količine od preko 250 µg dolazi do nepravilnih otkucaja srca.
Heksavalentni hrom (Cr6+) je mnogo otrovniji nego trovalentni hrom (Cr3+). Hronično profesionalno izlaganje hromnoj prašini izgleda da je rizično obzirom na kancer pluća. Znatne količine hroma mogu ući u organizam i kuvanjem hrane u posuđu od nerđajućeg čelika.
Studija iz 1995. godine je pokazala da obogaćivanje hrane hromom može dovesti do teških oštećenja hromozoma. Smatra se da višak hroma igra važnu ulogu u karcenogenezi.