Универзитет у Београду - Хемијски факултет Srpski - latinica LAT   English ENG

Pocetna Почетна страна   Mapa Мапа сајта   Linkovi Линкови       Портали:   Zaposleni За запослене   Studenti За студенте   WebMail WebMail

КАТЕДРА ЗА БИОХЕМИЈУ

О Факултету
Катедре и центри
Студије
Научноистраживачки рад
Упис на Факултет
Новости
Збирка великана
српске хемије
Студентске организације
Интерне стране

Pretraga Претрага сајта:

О Катедри Запослени Настава и бодови Истраживачке
групе
Последипломци
и докторанти
Лабораторије
и опрема
Пројекти Публикације
Катедре
Линкови Да ли сте знали?

Истраживачка група проф. Зорана Вујчића

Лабораторија проф. Вујчића за експерименталну биохемију, ензимологију и биотехнологију се бави углавном двема групама ензима - хидролазама и оксидоредуктазама и нјиховом применом у биотехнологији. Главни извори ових ензима су гљиве и бактерије (позанти продуценти као и природни изолати) који их природно секретују или су генетски модификовани да производе рекомбинанте ензиме. Како су ензими из ове две класе главни ензими који се користе за искоришћаванје биомасе, у циљу постизања заокруженог и одрживог процеса конверзије биомасе оријентисани смо ка продукцији, пречишћавању, карактеризацији и побољшању ензима. Иновативна ензимска решења потенцијално могу да унапреде ефикасно искоришћавање биомасе и тако значајно допринесу транзицији у био-засновану економију нуђењем технологија које не штете животној средини за добијање биогорива, вредних хемикалија и материјала из биомасе. Откривање и карактеризација нових ензима и процеса пружа основу за развој ензимске технологије за побољшану искористљивост обновивих сировина у индустријама биоетанола, хране и пољопривреде.

Пробој у нашем истраживању амилаза представља откриће амилазе која дигестује сирови скроб из Bacillus licheniformis (Božić et al, 2011, Biochem Eng J). То је ензим са изванредном стабилношћу и изузетно активан на сировом скробу што омогућује нови развој у пољу добијања биоетанола из скроба. Комплексност изоензимских форми у смеши ензима које производе микроби захтева развој софистицираних метода за идентификацију ензимске форме која највише доприноси жељеном процесу па је стога развој нових зимографских техника јос један од задатака наших истраживања (Dojnov and Vujčić, 2012, Anal. Biochem.; Božić and Vujčić, 2005, Electrophoresis). Развој производних процеса понекад подразумева рад ензима под грубим условима и у том случају стабилизација ензима се постиже имобилизацијом на инертним носачима и/или хемијском модификацијом. Ми користимо спектар комерцијално доступних носача као и новосинтетисане носаче за имобилизацију ензима (Milovanović et al, 2007, Food Chem; Vujčić et al, 2010, J. Agr. Food. Chem.; Lončar and Vujčić, 2011, J. Haz. Mat.). Интеракције малих молекула (природних производа или реактивних агликона ослобођених из гликозида дејством гликозидаза) са ДНК представља важан аспект истраживања њихове биолошке активности тако да наша групе користи спектрофлуориметријске и електрофоретске методе за изучавање ових процеса.

Оксидоредуктазе обухватају велику групу ензима са широким спектром реакција које катализују. Наш фокус је на лаказама и пероксидазама катализованим оксидацијама фенолних једињења и боја за третман отпадне воде и њихова потенцијална примена за деградацију лигнина. Тренутно истраживање се заснива на бактеријским ензимима као обећавајућој замени за ензиме из гљива захваљујући њиховој термостабилности и лаком генетском манипулисању (Lončar et al, 2013, Biores. Tech.; Lončar et al, 2014, Int. Biodet. Biodegr.). Технике протеинског инжењеринга користимо за стабилизацију ензима и прилагођавање специфичним синтетичким реакцијама.

Наша истраживања су финансирана од стране Министарства просвете и науке Републике Србије, Интернационалног центра за генетички инжињеринг и биотехнологију и кроз учешће у COST акцијама. Лабораторија је опремљена стандардном опремом за биохемију (FPLC, протеинске електрофорезе и изоелектрично фокусирање, спектрофотометар), молекуларну биологију (PCR, електропоратор, имиџер и ДНК електрофорезе), ферментациону технологију (инкубатори, лабораторијске мућкалице и лабораторијски ферментор 2L), као и са HPLC уређајем са diode array detektorom за анализу произовда реакција. Активно сарађујемо са Prof. Dr Josep López Santin са Аутономног Универзитета у Барселони (Барселона, Шпанија), Prof. Dr Marco W. Fraaije са Универзитета у Гронингену (Гронинген, Холандија).

Чланови групе:
© Универзитет у Београду - Хемијски факултет