Šifra predmeta:
1102B		 Naziv predmeta:
Neorganska hemija

Školska godina:

2012/2013.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

6

Vrsta studija:

osnovne akademske studije

Studijski program:

Biohemija: 1. godina, letnji semestar, obavezni, teorijsko-metodološki predmet

Nastavnici:

dr Ilija D. Brčeski
redovni profesor, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

dr Miloš K. Milčić
vanredni profesor, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

Saradnici:

dr Jelena M. Živković
viši naučni saradnik, Inovacioni centar, Studentski trg 12-16, Beograd

dr Predrag V. Petrović

Fond časova:

Nedeljno: tri časa predavanja + tri časa laboratorijskih vežbi (3+0+3)

Ciljevi:

Upoznavanje studenata sa osnovama koordinacione hemije, kao i kratak pregled hemije elemenata.

Ishod:

Očekuje se da studenti prošire svoja saznanja iz neorganske hemije, posebno koordinacione hemije (važno zbog razumevanja dejstva biomolekula) i hemije elemenata (važno zbog razumevanja kako elektronska konfiguracija elemenata određuje njihove hemijske, fizičke i fiziološke osobine).

Oblici nastave:

Predavanja, eksperimentalne vežbe.

Vannastavne aktivnosti:

—

Literatura:

Osnovna literatura:

  • I. Filipović, S. Lipanović: Opća i anorganska kemija, Školska knjiga, Zagreb, 1995. ili
  • Glen E. Rodgers: Descriptive Inorganic, Coordination and Solid-state Chemistry, Thomson Learning, Inc., Canada, 2002.
  • Đ. Miodragović i I. Hodžić: Praktikum iz neorganske hemije 2 za studente biohemije

Pomoćna literatura:

  • Dpago Grdenić: Molekule i kristali, Školska knjiga, Zagreb, 1987.

Dodatni materijal:

—

  Nastavne obaveze i način ocenjivanja

Predavanja:

15 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Uvod u koordinacionu hemiju i Werner-ova teorija koordinacije. Nomenklatura koordinacionih jedinjenja.
  2. Stereohemija koordinacionih jedinjenja.
  3. Priroda veze u koordinacionim jedinjenjima, teorija kristalnog polja, teorija ligandnog polja i teorija molekulskih orbitala.
  4. Test iz pređenog gradiva.
  5. Sinteze i hemijske transformacije koordinacionih jedinjenja. Kinetika i mehanizmi reakcija koordinacionih jedinjenja.
  6. Faktori koji utiču na stabilnost koordinacionih jedinjenja.
  7. Biološki važni molekuli - prenosioci kiseonika i metaloenzimi.
  8. Primena koordinacionih jedinjenja.
  9. Test iz pređenog gradiva.
  10. Periodni sistem elemenata. Vodonik i nastanak lakših elemenata.
  11. Elementi prve, druge i trinaeste grupe periodnog sistema.
  12. Elementi četrnaeste, petnaeste i šesnaeste grupe periodnog sistema.
  13. Elementi sedamnaeste, osamnaeste i dvanaeste grupe periodnog sistema.
  14. Prelazni elementi (s posebnim osvrtom na V, Cr, Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Mo).
  15. Test iz pređenog gradiva.

Laboratorijske vežbe:

15 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

1. i 2. nedelja: Vežba br. 1: Werner-ova koordinaciona teorija. Eksperimentalni deo: Merenje molarne provodljivosti rastvora kompleksnih soli.

3. i 4. nedelja: Vežba br. 2: Izomerija kod kompleksnih jedinjenja. Eksperimentalni deo: Sinteza i razdvajanje geometrijskih izomera.

5. i 6. nedelja: Vežba br. 3: Optička aktivnost kompleksa. Simetrijska ograničenja. Eksperimentalni deo: Sinteza i razdvajanje tris(1,2-diaminoetan)kobalt(III)-kompleksa na optičke izomere.

7. i 8. nedelja: Vežba br. 4: Optička rotaciona disperzija i cirkularni dihroizam. Eksperimentalni deo: Snimanje ORD krive (+)589-[Co(en)3]I3 · H2O.

9. i 10. nedelja: Vežba br. 5: Infracrvena spektroskopija u karakterizaciji kompleksnih jedinjenja. Eksperimentalni deo: Uticaj centralnog metalnog jona na koordinacionu moć liganda.

11. i 12. nedelja: Vežba br. 6: Elektronska apsorpciona spektroskopija u karakterizaciji kompleksnih jedinjenja. Eksperimentalni deo: Spektrohemijski niz liganada.

13. i 14. nedelja: Vežba br. 7: Nuklearna magnetna rezonancija u karakterizaciji kompleksnih jedinjenja. Eksperimentalni deo: 13C i 1H NMR spektri [Co(ox)(en)2]Cl kompleksa.

15. nedelja: Vežba br. 8: Magnetne osobine kompleksa. Eksperimentalni deo: Merenje magnetne susceptibilnosti [Cu(NH3)4]SO4 i K3[Cr(ox)3] kompleksa i izračunavanje magnetnog momenta.

Pismeni ispit:

70 poena