Šifra predmeta:
1041P		 Naziv predmeta:
Filozofija prirodnih nauka

Školska godina:

2012/2013.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

4

Vrsta studija:

osnovne akademske studije

Studijski program:

Profesor hemije: 4. godina, zimski semestar, izborni (1IP5P), naučno-stručni predmet

Nastavnik:

dr Ilija J. Marić

Saradnici:

—

Fond časova:

Nedeljno: tri časa predavanja (3+0+0)

Ciljevi:

Cilj predmeta Filozofija prirodnih nauka je da studente uvede u kritičko promišljanje prirodnih nauka. Prirodne nauke su jedan od najznačajnijih faktora koji oblikuju savremeni svet i studenti koji se obučavaju da postanu stručnjaci u pojedinim naučnim disciplinama ne bi trebalo da nauci pristupaju nekritički (dogmatski), nego da imaju svest o mogućnostima i ograničenjima nauke kao racionalnog razumevanja prirode. Student bi u okviru ovog predmeta trebalo, pored ostalog, da nauči: da li se strogo može razlikovati nauka od pseudonauka (astrologije i slično) i drugih nenaučnih oblasti (filosofije, teologije itd.); da razumeva istoričnost nauke i rasta naučnog znanja; kako nauka može da koristi čulno neopažljive entitete (elektron, proton itd.) u svrhu objašnjavanja i predviđanja; šta je naučno objašnjenje i šta znači objasniti neku naučnu pojavu ili poces; šta su uzrok i zakon u prirodi; da razumeva osnovne ontološke koncepte kao pretpostavke prirodnih nauka (materija, prostor, vreme); da razume epistemološke pretpostavke uvođenja modela, analogija i idealizacija u nauku; metodološki status hipoteza i logičku strukturu naučnih teorija; mogućnost redukcije jednih nauka na druge (npr. hemije na fiziku) ili pak svođenja jednih teorija na druge; da razumeva moralnu stranu naučnog istraživanja (odnos prema naučnoj istini, pitanje plagiranja rezultata, podeđavanja mernih rezultata itd.) kao i primene naučnog znanja (upotreba i zloupotreba).

Ishod:

Kritičko promišljanje prirodnih nauka, sa svešću o mogućnostima i ograničenjima nauke kao racionalnog razumevanja prirode.

Oblici nastave:

Predavanja, seminarski rad.

Vannastavne aktivnosti:

—

Literatura:

Osnovna literatura:

  • Ilija Marić, Filosofija prirodnih nauka (skripta)
  • Karl Hempel, Filosofija prirodnih nauka, Plato, Beograd, 1997.
  • Samir Okasha, Filozofija nauke, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2004.

Pomoćna literatura:

  • Neven Sesardić (prir), Filozofija nauke, Nolit, Beograd, 1985.
  • Ernest Nejgel, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974.
  • Ernest Nejgel, Moris Koen, Uvod u logiku i naučni metod, Jasen, Nikšić, 2005.
  • Karl Poper, Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd, 1973.
  • Tomas Kun, Struktura naučnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.
  • Vilijem H. Njutn-Smit, Racionalnost nauke, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2002.
  • Ilija Marić, Filosofija i nauka, Plato, Beograd, 1997.

Dodatni materijal:

—

  Nastavne obaveze i način ocenjivanja

Predavanja:

10 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Pojam filosofije i pojam nauke. Filosofija nauke kao posebna filosofska disciplina.
  2. Odnos metafizike i nauke i njihovo razgraničavanje. Odnos matematike i prirodnih nauka, sa osvrtom na pitanje uspešnosti matematike u opisu prirode.
  3. Problem indukcije u naučnom istraživanju i Poperova koncepcija opovrgavanja.
  4. Problem rasta znanja kao i pitanje kumulativnih i revolucionarnih promena u nauci. Spor između načnog realizma i antirealizma.
  5. Naučno objašnjenje.
  6. Koncept uzročnosti. Pojam prirodnog zakona.
  7. Konceptualni par konačnog i beskonačnog u matematici i u prirodi. Pojmovi kontinualnog i diskretnog u matematici i u prirodnim naukama.
  8. Filosofska i prriodnonaučna koncepcija materije. Pojam prostora.
  9. Pojmovi vremena i kretanja.
  10. Redukcionizam i fizikalizam.
  11. Naučne teorije i pitanje njihovog ujedinjavanja.
  12. Modeli, analogije i idealizacije u nauci.
  13. Merenje i naučne hipoteze.
  14. Eksperiment i misaoni eksperiment.
  15. Etika nauke.

Seminarski radovi:

20 poena

Usmeni ispit:

70 poena