Vitamini neophodni za normalan rast i razvoj čoveka
Uopšteno o vitaminima - nastavak
...Kasnije je naziv "vitamin" proširen i na druge supstance, koje su naknadno otkrivene u hrani, a za sve je karakteristično da imaju veoma važnu ulogu u ljudskom organizmu. Većina njih uopše nema strukturu amina. Iako su ove supstance od vitalnog značaja za mnoge oblike života, njihova biološka važnost je prvi put uočena nastajanjem nekih teških bolesti, koje su primećene od davnina. Priča o vitaminima, jedna je od najvažnijih epizoda u istoriji biohemije ishrane i prvenstveno se oslanja na zdravlje ljudi.
Vitamini učestvuju u procesu rasta i bitni su za zdravlje i bolje raspoloženje svakog čoveka. Neki vitamini su važni učesnici u reakcijama u kojima se stvara energija neophodna za funkcionisanje organizma. Vitamini se stoga mogu smatrati i važnim izvorom biološke energije.
Pošto su vitamini po svojim osobinama, hemijskoj strukturi, ulozi u organizmu, načinu i mestu na kome deluju međusobno veoma različiti, mogu se grubo podeliti na osnovu njihove rastvorljivosti. Tako postoje vitamini rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi. Njihova rastvorljivost, u velikoj meri, ukazuje na količinu pojedinog vitamina koja se može naći u samom organizmu. Vitamini, koji su rastvorljivi u mastima (kao što su vitamini A, D, E i K), se u gastro-digestivnom traktu ponašaju na isti način kao masti hrane. Za apsorpciju ovih vitamina je potrebna i normalna apsorpcija masti. Otuda, steatoreja (pojava kada se u stolici nalazi veća količina masti) i poremećaji bilijarnog sistema mogu dovesti do slabe apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima. Ovi vitamini se nakon apsorpcije transportuju i nakupljaju u jetri (vitamini A, D i K) ili masnom tkivu (vitamin E) u različitim vremenskim periodima. Ukoliko se ovi vitamini nakupe i uskladište u većim količinama, može doći i do teških posledica za sam organizam (naročito u slučaju vitamina A i D), pošto se ovi vitamini ne izlučuju mokraćom (ili se izlučuju u nedovoljnim količinama). Međutim, postoji veća verovatnoća da se ovi vitamini pojave u žuči i zatim izluče fecesom. Za razliku od njih, vitamini rastvoljivi u vodi, kao što su vitamin C i vitamini grupe B, se ne nakupljaju u organizmu, već se višak ovih vitamina izbacuje urinom. Za njih je karakteristično, da su im strukture međusobno dosta različite. Sve vitamine, rastvorljive u vodi (izuzetak čini vitamin B12) mogu da sintetišu biljke, te se obezbeđuju leguminozama, žitaricama, povrćem sa zelenim lišćem, ali i kvascem, mesom i mlekom. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi (vitamini grupe B i vitamin C) nemaju stabilnu formu za deponovanje, te se moraju neprestano unositi hranom. Oni se zato ne mogu deponovati u organizmu u toksičnim količinama.
Potreba organizma za pojedinim vitaminima povećava se u vreme intenzivnog rasta čoveka, za vreme trudnoće, dojenja, jakih fizičkih i umnih napora, kod iscrpljenosti organizma i kod nekih bolesnih stanja (hipertireoza).
Vitamini su organska jedinjenja koja se u hemijskom pogledu veoma razlikuju među sobom. Reč je o ugljovodoničnim jedinjenjima (jedinjenja, koja u svojoj hemijskoj strukturi sadrže atome ugljenika i atome vodonika, kao i neke druge elemente). Pošto se nalaze u raznovrsnim namirnicama, organizam će pravilnom ishranom uvek imati dovoljnu količinu svih neophodnih vitamina. Međutim, malo ljudi može sebi uvek da priušti hranu koja je bogata ovim nutrijentima (mnogi vitamini se lako raspadaju na povišenim temperaturama i bilo bi potrebno mnogo raznovrsne hrane), pa se često pribegava obogaćivanju namirnica sa raznim vitaminima. Mnogi unose vitamine i u obliku raznih preparata.
Pri nedostatku vitamina u hrani dolazi do pojave hipovitaminoza, a pri potpunom odsustvu vitamina u hrani - avitaminoza. Ukoliko ovaj nedostatak vitamina potraje duže može doći i do ozbiljnih zdravstvenih problema organizma, pa čak i do smrti.
U nekim određenim slučajevima (kao što su neki tretmani sa vitaminima pri lečenju raznih bolesti) može doći i do prekomernog unošenja vitamina u organizam. Ta pojava se naziva hipervitaminoza i ona, isto kao i hipo- i avitaminoza može imati jako negativne efekte na život i zdravlje čoveka i životinja.
Najveći broj aktiviranih vitamina u ćelijama učestvuje u ćelijskom metabolizmu kao kofaktori enzima (faktori koji aktiviraju enzime vezujući se za njih) i nazivaju se biološki katalizatori. Za razliku od njih, aktivna forma vitamina D igra ulogu hormona značajanog za regulaciju nivoa kalcijuma u organizmu i stvaranje leukocita (belih krvnih zrnaca). Vitamin K takođe ne mora uvek poticati iz hrane. Šta više u hrani ga ima u manjoj količini, nego što je organizmu potrebno, ali zato određenu količinu vitamina K stvaraju bakterije u intestinumu (tankom crevu).