VITAMIN B₁₂
(Kobalamin, cijankobalamin, energetični vitamin)

Vitamin B₁₂ je jedan od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskoj strukturi. Istorija izučavanja vitamina B₁₂ tesno je vezana za ispitivanje uzroka malokrvnosti (anemije) i razrade metoda za njeno lečenje.

Još je 1926. godine utvrđeno da uključivanje većih količina polusirove jetre u prehrambeni obrok bolesnika, obolelih od zloćudne anemije, pokazuje lekovito dejstvo (kod životinja se analogna bolest ne primećuje). Zatim je 1940. godine dokazana jedna vrsta bakterija čiji je rast zavisio od tog činioca. Ove bakterije su korišćene kao test pri oceni aktivnog činioca dobijenog iz jetre životinja.

Ovaj vitamin je dugo bio posmatran kao medicinski ortodoks i često je bio praćen sa sumnjom ili u nekim slučajevima sa porugom. Mali broj lekara, ali i mnogo alternativnih medicinara, pripisivalo je ovaj vitamin tvrdeći da ima značajan efekat u podmlađivanju i da je veliki izvor energije. Oni su tvrdili da vitamin B₁₂ povećava moć pamćenja i sposobnost rezonovanja i koncentracije, tj. leči mentalne poremećaje i uopšteno čini jedan organizam mlađim.

Tek je od nedavno ovaj vitamin počeo da se posmatra, kao onaj koji ima stvarno značajne osobine pored ovih koje su gore opisane. Danas je na primer poznato da je vitamin B₁₂ nezamenljiv u metabolizmu nervnog tkiva kod čoveka.

U kristalnom obliku je vitamin B₁₂ dobijen 1948. godine, a tek je desetak godina kasnije utvrđena njegova struktura metodom rentgenostrukturne analize. Potpuna sinteza vitamina B₁₂ je izvršena 1972. godine. To je jedna od veoma složenih sinteza u oblasti organske hemije, a prvi su je ostvarili organski sintetičari K. Woodward iz SAD i A. Eschenmoser iz Švajcarske.