VITAMIN K

Biohemijska i biološka uloga

Biološki je najaktivniji vitamin K₁. Biohemijska funkcija ovog vitamina se ogleda u mehanizmu koagulacije krvi. Utvr]eno je naime, da je vitamin K neophodan za normalno gra]enje proteina plazme krvi - protrombina, koji se javlja kao neaktivan prekursor trombina. Trombin pretvara fibrinogen krvi u fibrin, stvaraju'i ugrušak. U ovom procesu su neophodni i joni kalcijuma. Vitamin K je potreban za održavanje normalnih koncentracija faktora koagulacije krvi II, VII, IX, i X, koji se svi sintetišu u jetri. Svi ovi faktori se u jetri sintetišu u neaktivnoj formi, i njihovo pretvaranje u aktivnu formu zavisi od vitamina K.

Za apsorpciju vitamina K u crevima potrebna je normalna apsorpcija masti.

Pošto vitamin K proizvode mnogi mikroorganizmi i većina biljaka, a otkriven je u tkivima svih organizama, postavlja se i pitanje, da li ima još neko drugo dejstvo sem zgrušavanja krvi. Neki podaci pokazuju, da bi mogao funkcionisati i kao koenzim u specijalizovanom putu prenosa elektrona u životinjskom tkivu.

Važnu ulogu vitamin K ima i u mineralizaciji kostiju. Zato ga je posebno važno unositi radi boljeg zarastanja povređenih kostiju, radi prevencije i tretiranja osteoporoze. Kod osoba sa osteoporozom iz kostiju izlazi kalcijum, a primećeno je i da je nivo vitamina K umanjen. Međutim, ukoliko se u organizam unese dovoljno vitamina K ovaj gubitak se smanjuje i time se usporava osteoporoza. Može se reći da vitamin K igra ulogu u kalcifikaciji kostiju.

U eksperimentalnim uslovima je utvrđeno da vitamin K₃ može da inhibira razne tumore (pre svega tumor dojke, jajnika, debelog creva, stomačni tumor, tumor bubrega i tumor pluća). Delovanje ovog vitamina se može uporediti sa nekim hemoterapijskim sredstvima.

Vitamin K se delimično akumulira u perifernim tkivima, pa nije uvek neophodno da se nalazi u hrani.