Vitamini neophodni za normalan rast i razvoj čoveka
Neke bakterije mogu same da sintetizuju vitamin B9 (folnu kiselinu) iz p-amino-benzojeve kiseline. Ovo otkriće dalo je mogućnost da se razume mehanizam dejstva sulfanil-amida, koji se koriste kao lekovi. Sulfanil-amid inhibira rast patogenih mikroorganizama, koji imaju potrebu za p-aminobenzojevom kiselinom.
Kod pacijenata sa pravim deficitom folne kiseline davanje 300 do 500 mikrograma folata na dan izaziva pozitivan hematološki odgovor.
Naučnici sa Američkog nacionalnog instituta za ispitivanje tumora su 1986. godine utvrdili, da se kod pušača, sa poremećenim bronhijalnim ćelijama, nivo folne kiseline u krvi smanjuje, što dovodi do povećanog rizika pojave raka. Naknadnim dodatkom folne kiseline i vitamina B12 može se znatno smanjiti broj poremećenih bronhijalnih ćelija i time se smanjuje mogućnost pojave ove bolesti. Iako su ova istraživanja donekle smanjila brigu pušačima, ona ne treba da im budu opravdanje za dalje pušenje.
Vitamin B9 ima važnu ulogu i u tretmanima kod mentalnih poremećaja. Kod dece u prepubertetskom dobu dodavanje ovog vitamina može u određenoj meri povećati koeficient inteligencije. Kod starije dece to nije primećeno.
Vitamin B9 ima ulogu i u tretmanima ateroskleroze (suženja arterija). Kurt Oster je pokazao da davanje pacijentima do 80 miligrama vitamina B9 dnevno može sprečiti srčani udar.
Vitamin B9 poboljšava lučenje mleka kod žena, zatim štiti od crevnih parazita i trovanja hranom. Doprinosi zdravijem izgledu kože, a deluje i kao anelgetik za ublažavanje bolova.
Ovaj vitamin pojačava apetit kod iscrpljenih osoba i sprečava anemiju.