Хемијски факултет самовреднује акредитоване студијске програме докторских академских студија које Факултет реализује самостално. Докторске студије на Хемијском факултету Универзитета у Београду се остварују у оквиру следећих акредитованих студијских програма: Хемија и Биохемија. Докторске академске студије су први пут акредитоване 2008. године у складу са критеријумима Комисије за акредитацију и проверу квалитета. Од тада до последње, треће акредитације студијских програма од 23. 10. 2020. (Табела 15.1), нови стандарди за акредитацију студијских програма докторских студија у складу са критеријумима Националног акредитационог тела су такође у потпуности задовољени.

За праћење и унапређење квалитета докторских студија превасходно су надлежне Комисија за мастер и докторске студије и Комисија за праћење и унапређење квалитета наставе (Табела 15.2 и Табела 15.3). Осим ових комисија, за квалитет докторских студија надлежни су и: Декан, Продекан за науку, шефови катедри и наставници Факултета.

Хемијски факултет непрекидно проверава своју спремност за извођење докторских студија на основу показатеља који се односе на научноистраживачки рад ценећи број докторских дисертација одбрањених на Факултету за области хемије и биохемије, имајући у виду однос броја докторских дисертација према броју дипломираних студената и према броју наставника. У трогодишњем периоду (школска 2017/18, 2018/19. и 2019/20) на Хемијском факултету је одбрањено 70 докторских дисертација (Табела 6.5). Однос броја одбрањених докторских дисертација и броја дипломираних студената на Факултету износи 0,34, док однос укупног броја одбрањених докторских дисертација у овом трогодишњем периоду и укупног броја наставника износи 1,13. Оба прилога указују да Хемијски факултет није подлегао друштвеном тренду хиперпродукције доктора наука. Шта више, по једној одбрањеној докторској дисертацији у наведеном трогодишњем периоду просечно је публиковано 2,64 рада у часописима са СЦИ листе (Табела 6.5).

Сви наставници у звањима доцента, ванредног или редовног професора до краја 2019. године били су ангажовани на најмање једном научноистраживачком пројекту (Табела 6.2). Са почетком институционалног финансирања науке у Републици Србији корелирало је повећано интересовање наставника Факултета за аплицирање за пројекте Фонда за науку, Иновационог фонда и међународне пројекте које је резултовало тиме да је чак скоро половина наставника и сарадника факултета (47%) ангажована на овим пројектима у последњих годину дана (Прилог 6.2). Такође, однос броја СЦИ-индексираних радова у каријери у односу на укупан број наставника на Факултету износи 57,73 (Прилог 6.3) док тај однос у претходном трогодишњем периоду износи 8,68. Хемијски факултет има интензивну научну сарадњу са бројним институцијама у земљи и иностранству (што се види из списка радова и коауторстава на тим радовима - Табела 6.4; заједничких пројеката - упоредна анализа Табела 6.1 и 6.2), као и 16 програма мултилатералне или билатералне сарадње, 29 Erasmus+ пројеката, 2 CEEPUS мреже и 7 COST (Табела 6.6).

Сви приказани подаци доказију високу компетентност и спремност Хемијског факултета за извођење докторских студија.

Хемијски факултет прати, анализира и унапређује постизање научних способности и академских и специфичних практичних вештина својих студената ценећи:

• Научноистраживачке резултате и оспособљеност свршених студената докторских студија да резултате саопштавају на научним конференцијама, објављују у научним часописима са рецензијом, презентују јавности, патентирају или реализују кроз призната нова техничка и технолошка решења. Сами критеријуми за одбрану докторске дисертације на Хемијском факултету дефинисани су Правилником о докторским студијама Хемијског факултета (Прилог 15.1) и међу најоштријима су на Универзитету. Тако, за докторске дисертације монографског типа, неопходна су два рада из категорија М20, при чему на једном од њих кандидат мора бити први аутор. Најмање један од тих радова мора бити објављен или прихваћен за објављивање у часопису категорије М21 или М22. Када је докторска дисертација у облику скупа објављених научних радова, кандидат мора имати најмање 4 рада из категорија М20 на којима је први аутор, од тога најмање један рад из категорије М21, најмање један из категорија М21 или М22 и најмање два рада из категорија М21, М22 или М23. Сви докторанти Хемијског факултета током својих докторских студија саопштавају резултате научно-истраживачког рада на домаћим и међународним конференцијама.
• До увођења институционалног финансирања сви наставници Факулета су партиципирали у извођењу националних пројеката, те су докторанти имали прилику да се укључују на пројекте у реалном времену израде докторске дисертације. Како динамика укључивања младих истраживача раније на пројекте, данас на институционално финансирање зависи од финансијера, односно ресорног Министарства, остаје да се утврди како ће се докторанти прикључивати институционално финансирању у наредном периоду. У последњих пар година наставници Хемијског факултета показују појачано интересовање за аплицирање за пројекте који су финансирани из међународних или домаћих извора, што представља алтернативни начин финансирања доктораната.
• Новопромовисани доктори хемијских / биохемијских наука које школује Хемијски факултет су изузетно компетентни, спретни и стручни у решавању и научних и стручних проблема у својој научној области. Ове компетенције су препознате и у земљи и у иностранству (диплома се признаје без нострификације).
• Поштовање принципа етичког кодекса и добре научне праксе на Хемијском факултету контролишу Етички одбор Хемијског факултета који се стара о поштовању принципа етичког кодекса и добре научне праксе у складу са препорукама Универзитета, као и Етичка комисија за употребу хуманог биолошког материјала за истраживање (Правилник о раду - Прилог 15.6).

Хемијски факултет врши упис у сагласности са Правилником о докторским студијама Хемијског факултета (Прилог 15.1). Упис и рангирање кандидата спроводи Комисија за мастер и докторске студије (Табела 15.3). Политика уписа прати опште друштвене потребе и потребе развоја науке и образовања као и материјалне и научноистраживаче ресурсе, и расположивост савремене истраживачке опреме и лабораторијског простора намењеног студентима докторских студија. Студенти докторских студија могу да користе сву научноистраживачку опрему Факултета (Табела 11.2) као и простор како студентских, тако и истраживачких лабораторија (Табела 11.1).

Хемијски факултет непрекидно прати и анализира напредовање студента узимајући у обзир напредак остварен у стицању знања и вештина неопходан за даљи развој каријере, и напредак у истраживању, и у том циљу унапређује и развија менторски систем као подршку студенту докторских студија. Сви наставници Факултета у звањима доцента, ванредног или редовног професора задовољавају услове у погледу броја радова у претходних 10 година које дефинишу стандарди за акредитацију, а већина наставника их многоструко и премашује. Ипак, три млађа наставника у звању доцента нису била ангажована у држању курсева на докторским студијама, те је однос броја ментора и наставника мањи од 1 и износи 0,98 (Табела 6.7).

Однос укупног броја студената докторских студија и броја тренутно акредитованих ментора изнози 3,33 студента по ментору. Како акредитациони стандарди прописују да овај однос може да буде до 5, може се закључити да Хемијски факултет непрекидно подстиче научни напредак својих наставника - ментора у циљу стварања повољнијег истраживачког окружења за своје студенте. Континуиран научни развој наставника факултета детаљно је описан и документован у оквиру Стандарда 6.

Хемијски факултет депонује докторске дисертације у јединствен репозиторијум који је трајно доступан јавности у оквиру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", која је депозитна за докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Београду, и која одржава Дигитални репозиторијум у којем се од 2012. похрањују докторати и у електронском облику. Списак свих одбрањених докторских дисертација од оснивања Хемијског факултета до данас доступан је на званичној Web страници Хемијског факултета (www.chem.bg.ac.rs/pz/phds.py).

Компетентност наставника и ментора на докторским студијама. +++

Препознат квалитет доктора наука са дипломом Хемијског факултета, како у земљи, тако у иностранству. +++

Повезаност докторских студија, поготову у смислу израде докторске дисертације са научноистраживачким пројектима на Факултету. +++

Блиска сарадња ментора и доктораната. +++

Сарадња Факултета са већим бројем иностраних научних и образовних институција - могућности постдокторског усавршавања. +++

Недостатак као и дотрајалост савремене истраживачке и друге опреме за научноистраживачки рад, па самим тим и за извођење докторских студија. ++

Постојећи извори финансирања нису довољно мотивишући за младе истраживаче. ++

Непоуздана периодичност пројектног система запошљавања доктораната. +++

Набавка савремене истраживачке опреме. ++

Покретање нових пројеката, посебно међународних. +++

Интензивније укључивање младих истраживача на пројекте. +++

Ако се не отклоне, све наведене слабости постају опасности. ++

Табеле:

• Табела 15.1: Списак свих акредитованих студијских програма докторских студија
• Табела 15.2: Списак организационих јединица које се баве уједначавањем квалитета свих докторских студија на високошколској установи (савет докторских студија, докторска школа...)
• Табела 15.3: Списак чланова организационих јединица за квалитет докторских студија високошколске установе

Прилози:

• Прилог 15.1: Правилник о докторским студијама
• Прилог 15.2: Извод из статута који регулише докторске студије
• Прилог 15.3: Правилник о раду докторске школе
  Хемијски факултет не реализује наставу у оквиру докторске школе.
• Прилог 15.4: Правилник о избору ментора
• Прилог 15.5: Поступак израде и одбране докторске дисертације, односно докторског уметничког пројекта
• Прилог 15.6: Правилник о раду Етичког одбора са обрасцима и упутство за аплицирање за етичку дозволу