Стандард 6: Квалитет научноистраживачког, уметничког и стручног радаВисокошколска установа непрекидно ради на подстицању, обезбеђењу услова, праћењу и провери резултата научноистраживачког, уметничког и стручног рада и на њиховом укључивању у наставни процес. |
Хемијски факултет је Одлуком (Прилог 6.4) Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а на основу Закона о научноистраживачкој делатности и Правилника о вредновању научноистраживачког рада и поступку акредитације научноистраживачких организација, акредитован за обављање научноистраживачке делатности у области природно-математичких наука. Хемијски факултет обавља научну делатност као равноправну област своје укупне делатности. Обављање научноистраживачке делатности на Факултету регулисано је Статутом Факултета и Програмом научноистраживачког рада (Прилог 6.5). Хемијски факултет је опредељен да остварује јединство образовног, научноистраживачког и стручног рада и, у том циљу, Факултет периодично доноси Програм научноистраживачког рада и Програм развоја научноистраживачког подмлатка (Прилог 6.6), који обухватају основне смернице истраживања у областима којима се Факултет бави, а у складу са потребама привредног развоја датих у Средњорочном плану развоја Републике Србије и на основу постојећег технолошког развоја земље, односно усвојене стратегије научно-технолошког развоја од стране ресорног Министарства. Садржај научноистраживачких пројеката који се реализују на Хемијском факултету је у складу са тематским целинама дефинисаним од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Такође, научноистраживачки рад је у складу са теметским целинама истраживања и иновација дефинисаним европским научним програмима. У периоду од 2018. до краја 2019. године (пре увођења институционалног финансирања) Факултет је био носилац 16 пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (Табела 6.1). У 2020. години (након увођења институционалног финансирања) Факултет је био носилац 3 пројекта које финансира Фонд за иновациону делатност Републике Србије, 5 пројекта које финансира Фонд за науку Републике Србије и 9 међународних пројеката (Табела 6.1). На Хемијском факултету Универзитета у Београду реализује се и низ стручних пројеката (Табела 6.6). Током 2018. и 2019. године (пре увођења институционалног финансирања) сви наставници и сарадници Факултета (осим предавача - наставника страног језика и сарадника у настави - демонстратора) били су укључени у научноистраживачке пројекте. Након увођења институционалног финансирања, 55 наставника и сарадника Факултета је укључено у (текуће) међународне и домаће научноистраживачке пројекте (Табела 6.2). Хемијски факултет систематски прати и оцењује обим и квалитет истраживачког рада наставника и сарадника. У том циљу, Наставно-научно веће периодично (на три године) усваја Програм научноистраживачког рада Хемијског факултета. Крајем сваке календарске године продекан за науку подноси извештај о научноистраживачком раду Факултета Наставно-научном већу. Знања до којих Факултет долази спровођењем научноистраживачких и професионалних активности, активно се укључују у постојећи наставни процес. Шта више, уз помоћ и подршку Управе и Наставно-научног већа, Студентски парламент је основао Центар за научноистраживачки рад студената, чија је делатност регулисана Правилником Центра за научноистраживачки рад студената Хемијског факултета (Прилог 6.7). Запослени на Хемијском факултету су у трогодишњем периоду 2018-2020. публиковали 538 СЦИ-индексираних радова (Табела 6.3 и Табела 6.4), односно просечно 8,68 радова по наставнику и сараднику (Прилог 6.3), што јасно показује да Хемијски факултет активно подстиче своје запослене да се успешно баве научноистраживачким радом и објављују резултате. У поређењу са стандардима ресорног Министарства за акредитацију научноистраживачких организација у односу на број запослених, запослени на Хемијском факултету су публиковали више него 7 пута више радова са СЦИ листе него што налажу стандарди Министарства. Пошто се ССЦИ-индексирани радови не вреднују наставницима и сарадницима Хемијског факултета за избор у звања по Правилнику о минималним критеријумима за избор у звања наставника и сарадника на ХФ, УБ-ХФ не располаже листом ових резултата наставника и сарадника Факултета. Структура објављених радова по категоријама ресорног Министарства је следећа: 14,5% радова категорије М21а, 35,5% радова категорије М21, 29,2% радова категорије М22 и 20,8% радова категорије М23 (Табела 6.3 и Табела 6.4). Наставници и сарадници Факултета учествују на домаћим и међунароним научним и стручним конференцијама и скуповима и често су њихови радови и саопштења награђени. На жалост, Хемијски факултет не води званичну евиденцију о наведеним постигнућима, наградама и признањима наставника, сарадника и студената. Подаци о наведеним постигнућима могу се евентуално пронаћи на личним страницама запослених, мада је њихово ажурирање опционо. Хемијски факултет непрекидно прати и анализира напредовање студента узимајући у обзир напредак остварен у стицању знања и вештина неопходан за даљи развој каријере, и напредак у истраживању, и у том циљу унапређује и развија менторски систем као подршку студенту докторских студија. Листа ментора према тренутно важећим стандардима који се односе на испуњеност услова за менторе у оквиру образовно-научног, односно образовно-уметничког поља дата је у Табели 6.7. Сви наставници и истраживачи у научним звањима који су акредитовани ментори на докторским студијама на Хемијском факултету задовољавају акредитационо прописане стандарде у погледу броја објављених научних радова. Три наставника у звању доцента нису били укључени у наставу на докторским студијама на датим студијским програмима; стога однос укупног броја наставника на Факултету и броја акредитованих ментора у периоду 2018-2020. године износи 0,984 (Табела 6.7). Докторске студије су детаљније описане у Стандарду 15. Хемијски факултет обавља издавачку делатност преко сопственог издавачког центра. Издавачка делатност на Хемијском факултету регулисана је правилником о раду Издавачког центра и детаљније описана у Стандарду 9. |
SWOT анализа |
|
Предности: | У горе наведеном опису набројане су бројне предности научноистраживачког и стручног рада. +++ |
Слабости: | Недостатак као и дотрајалост савремене истраживачке и друге опреме. ++ Недовољна финансијска средства из сопствених извора за научноистраживачке пројекте. ++ Недовољна финансијска средства за финансирање учешћа наставника и сарадника на научним скуповима. ++ Постојећи извори финансирања нису довољно мотивишући за младе истраживаче. ++ |
Могућности: | Набавка савремене истраживачке опреме. ++ Покретање нових пројеката, посебно међународних. ++ Повећање међуакадемске сарадње у научноистраживачким пројектима. ++ Интензивније укључивање младих истраживача на пројекте. +++ |
Опасности: | Ако се не отклоне, све наведене слабости постају опасности. ++ |
Процена испуњености Стандарда 6 и предлог корективних мера | |
На основу претходно изнетих чињеница и докумената у прилогу закључује се да је на Хемијском факултету испуњен Стандард 6. Истраживачка компетентност наставног кадра Факултета, изражена кроз број радова у часописима на СЦИ листи је изванредна упрскос наведеним слабостима система. Да би се оваква ситуација одржала потребно је одржати или повећати број наставника и сарадника који учествују у пројектима које финансира Фонд за науку Републике Србије и Фонд за иновациону делатност Републике Србије, као и повећати учешће Хемијског факултета у међународним пројектима. Сопствено финансирање научноистраживачког рада и иновирање опреме за истраживање је минимално због недостатка финансијских средстава. За обезбеђење квалитетног научног рада неопходно је континуирано, благовремено и сигурно финансирање и могућност укључивања младих истраживача у текуће пројекте, што у протеклом периоду није увек био случај. Уплате средстава за директне материјалне трошкове крајем календарске године не могу у пуном капацитету да се искористе за истраживање и иновирање опреме јер кратак временски период у ком морају да се потроше средства не оставља довољно времена за организацију јавних набавки за куповину опреме. |