Organske sinteze 1   (1211H)

Školska godina:

2012/2013.

Uslovi pohađanja:

1201A + 1202A

ESPB:

7

Vrsta studija:

osnovne akademske studije

Studijski program:

Hemija: 3. godina, letnji semestar, obavezni, stručno-aplikativni predmet

Nastavnik:

dr Radomir N. Saičić
redovni profesor, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

Saradnici:

dr Filip J. Bihelović
vanredni profesor, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

dr Bojan Z. Vulović
docent, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

dr Miloš D. Trajković

dr Jasna J. Marjanović Trajković

Fond časova:

Nedeljno: dva časa predavanja + četiri časa laboratorijskih vežbi (2+0+4)

Ciljevi:

Sticanje teorijskih znanja iz oblasti organske sinteze, samostalna realizacija eksperimentalnih postupaka kojima se dobijaju konkretna organska jedinjenja, primenom reakcija halogenovanja, oksidacije i redukcije.

Ishod:

Osposobljenost za samostalni preparativni rad u organskoj hemiji, na nivou transformacija funkcionalnih grupa.

Oblici nastave:

Predavanja, eksperimentalne vežbe.

Vannastavne aktivnosti:

—

Literatura:

Osnovna literatura:

• Živorad Čeković: Principi organske sinteze, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Zorana Ferjančić, Filip Bihelović: Preparativna organska hemija, Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet, Beograd, 2012.
• Materijal koji je dostupan na veb-strani Katedre za organsku hemiju Hemijskog fakulteta

Pomoćna literatura:

• Enciklopedija reagenasa za organsku sintezu, Urednik L. Paket, Džon Vajli, 1996 (dostupno u biblioteci Hemijskog fakulteta)
• Organske sinteze, zbirni volumeni 1-9 (dostupno u biblioteci Hemijskog fakulteta)
• Vogelov praktikum organske hemije, 4. izdanje, Longman, London, 1981.

Dodatni materijal:

http://helix.chem.bg.ac.rs/~rsaicic/Organske-sinteze/

Predavanja:

8 poena (2 časa nedeljno)

Program rada:

• Uvodno predavanje
• Halogenovanje (1): Prevođenje alkohola u alkil-halogenide i slične derivate. Adicija halogenovodonika na alkene.
• Halogenovanje (2): Adicija halogena na alkene i slične reakcije. Halogenovanje karbonilnih jedinjenja.
• Halogenovanje (3): Metode dobijanja organofluornih jedinjenja.

• Aromatične supstitucije: halogenovanje, sulfonovanje, nitrovanje aromatičnih jedinjenja. Nukleofilne aromatične supstitucije uz stvaranje veze ugljenik-heteroatom.

• Redukcije (1): Pojam, podela. Katalitičke hidrogenizacije.
• Redukcije (2): Redukcije pomoću metalnih hidrida.
• Redukcije (3): Redukcije pomoću rastvornih metala, u protičnim i aprotičnim uslovima.
• Redukcije (4): Ostale redukcije: Mirvajn-Pondorf-Verlijeva redukcija, redukcije pomoću hidrazina i njegovih derivata, enzimske redukcije.

• Oksidacije (1): Oksidacije alkana; Oksidacije alkena: hidroksilacija i fragmentacija alkena; Alkoksimerkurovanje; Vakerova oksidacija.
• Oksidacije (2): Epoksidacije alkena (pomoću perkiselina; pomoću baznog vodonik-peroksida; Šarples-Kacukijeva epoksidacija).
• Oksidacije (3): Alilne i benzilne oksidacije.
• Oksidacije (4): Oksidacije alkohola.
• Oksidacije (5): Oksidacije glikola, fenola karbonilnih jedinjenja i dr.

• Zaključno predavanje.

Laboratorijske vežbe:

22 poena (4 časa nedeljno)

Program rada:

Vežbe su eksperimentalne i obuhvataju samostalnu realizaciju 6 (šest) preparata sa liste navedene u praktikumu i u hemijskoj literaturi. Ovi preparati predstavljaju eksperimentalne ilustracije nastavnih jedinica obrađenih na predavanjima i obuhvataju konkretne primere dobijanja organskih jedinjenja primenom reakcija oksidacije, redukcije, halogenovanja, aromatične supstitucije i dr. Pored toga, u okviru pojedinih preparata, studenti se upoznaju sa različitim tehnikama izolovanja i prečišćavanja organskih jedinjenja, kao što su destilacija pod sniženim pritiskom, destilacija vodenom parom, kontinualna ekstrakcija, kristalizacija i dr. i uvežbavaju se u rutinskom korišćenju ovih tehnika u laboratorijskom radu. Jedan termin vežbi je posvećen traganju za naučnom informacijom, i obuhvata obučavanje studenta u korišćenju časopisa i baza podataka.

Kolokvijumi:

0 poena

Napomene:

Studenti koji ne polože ispit do početka kursa u narednoj školskoj godini obavezni su da ponovo slušaju predavanja. Eksperimentalne vežbe se ne rade ponovo, ali je neophodno da studenti polože kolokvijum, kako bi stekli pravo izlaska na ispit.

Pismeni ispit:

70 poena

Napomene:

Ispit se polaže pismeno. Da bi se dobila prelazna ocena potrebno je imati bar 50% tačnih odgovora (50% od ukupnog broja poena) na pismenom ispitu.