 |
 ЋИР
 ENG |
| O Katedri | Zaposleni | Nastava i bodovi | Istraživačke grupe |
Poslediplomci i doktoranti |
| Laboratorije i oprema |
Projekti | Publikacije Katedre |
Linkovi | Da li ste znali? |
Laboratorija prof. Vujčića za eksperimentalnu biohemiju, enzimologiju i biotehnologiju se bavi uglavnom dvema grupama enzima - hidrolazama i oksidoreduktazama i njihovom primenom u biotehnologiji. Glavni izvori ovih enzima su gljive i bakterije (pozanti producenti kao i prirodni izolati) koji ih prirodno sekretuju ili su genetski modifikovani da proizvode rekombinante enzime. Kako su enzimi iz ove dve klase glavni enzimi koji se koriste za iskorišćavanje biomase, u cilju postizanja zaokruženog i održivog procesa konverzije biomase orijentisani smo ka produkciji, prečišćavanju, karakterizaciji i poboljšanju enzima. Inovativna enzimska rešenja potencijalno mogu da unaprede efikasno iskorišćavanje biomase i tako značajno doprinesu tranziciji u bio-zasnovanu ekonomiju nuđenjem tehnologija koje ne štete životnoj sredini za dobijanje biogoriva, vrednih hemikalija i materijala iz biomase. Otkrivanje i karakterizacija novih enzima i procesa pruža osnovu za razvoj enzimske tehnologije za poboljšanu iskoristljivost obnovivih sirovina u industrijama bioetanola, hrane i poljoprivrede.
Proboj u našem istraživanju amilaza predstavlja otkriće amilaze koja digestuje sirovi skrob iz Bacillus licheniformis (Božić et al, 2011, Biochem Eng J). To je enzim sa izvanrednom stabilnošću i izuzetno aktivan na sirovom skrobu što omogućuje novi razvoj u polju dobijanja bioetanola iz skroba. Kompleksnost izoenzimskih formi u smeši enzima koje proizvode mikrobi zahteva razvoj sofisticiranih metoda za identifikaciju enzimske forme koja najviše doprinosi željenom procesu pa je stoga razvoj novih zimografskih tehnika jos jedan od zadataka naših istraživanja (Dojnov and Vujčić, 2012, Anal. Biochem.; Božić and Vujčić, 2005, Electrophoresis). Razvoj proizvodnih procesa ponekad podrazumeva rad enzima pod grubim uslovima i u tom slučaju stabilizacija enzima se postiže imobilizacijom na inertnim nosačima i/ili hemijskom modifikacijom. Mi koristimo spektar komercijalno dostupnih nosača kao i novosintetisane nosače za imobilizaciju enzima (Milovanović et al, 2007, Food Chem; Vujčić et al, 2010, J Agr Food Chem; Lončar and Vujčić, 2011, J Haz Mat). Interakcije malih molekula (prirodnih proizvoda ili reaktivnih aglikona oslobođenih iz glikozida dejstvom glikozidaza) sa DNA predstavlja važan aspekt istraživanja njihove biološke aktivnosti tako da naša grupe koristi spektrofluorimetrijske i elektroforetske metode za izučavanje ovih procesa.
Oksidoreduktaze obuhvataju veliku grupu enzima sa širokim spektrom reakcija koje katalizuju. Naš fokus je na lakazama i peroksidazama katalizovanim oksidacijama fenolnih jedinjenja i boja za tretman otpadne vode i njihova potencijalna primena za degradaciju lignina. Trenutno istraživanje se zasniva na bakterijskim enzimima kao obećavajućoj zameni za enzime iz gljiva zahvaljujući njihovoj termostabilnosti i lakom genetskom manipulisanju (Lončar et al, 2013, Biores Tech; Lončar et al, 2014, Int Biodet Biodegr). Tehnike proteinskog inženjeringa koristimo za stabilizaciju enzima i prilagođavanje specifičnim sintetičkim reakcijama.
Naša istraživanja su finansirana od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, Internacionalnog centra za genetički inžinjering I biotehnologiju i kroz učešće u COST akcijama. Laboratorija je opremljena standardnom opremom za biohemiju (FPLC, proteinske elektroforeze i izoelektrično fokusiranje, spektrofotometar), molekularnu biologiju (PCR, elektroporator, imidžer i DNA elektroforeze), fermentacionu tehnologiju (inkubatori, laboratorijske mućkalice i laboratorijski fermentor 2L), kao i sa HPLC uređajem sa diode array detektorom za analizu proizovda reakcija. Aktivno sarađujemo sa Prof. Dr Josep López Santin sa Autonomnog Univerziteta u Barseloni (Barselona, Španija), Prof. Dr Marco W. Fraaije sa Univerziteta u Groningenu (Groningen, Holandija).
