15.1 и 15.2. Хемијски факултет самовреднује акредитоване студијске програме докторских академских студија које Факултет реализује самостално. Докторске студије на Хемијском факултету Универзитета у Београду се остварују у оквиру следећих акредитованих студијских програма: Хемија и Биохемија. Докторске академске студије су акредитоване 2013. године у складу са критеријумима Комисије за акредитацију и проверу квалитета. Нови стандарди за акредитацију студијских програма докторских студија у образовно-научним пољима ("Службени гласник Републике Србије" бр. 88, 29. септембар 2017) су у постојећим акредитованим докторским академским студијама у потпуности задовољени, такође.

15.3. Хемијски факултет непрекидно проверава своју спремност за извођење докторских студија на основу показатеља који се односе на научноистраживачки рад ценећи број докторских дисертација одбрањених на Факултету за области хемије и биохемије, имајући у виду однос броја докторских дисертација према броју дипломираних студената и према броју наставника. У трогодишњем периоду (школска 2014/15, 2015/16. и 2016/17) на Хемијском факултету одбрањење су 73 докторске дисертације (Табела 15.1). Однос броја одбрањених докторских дисертација и броја дипломираних студената на Факултету износи 0,4 (Прилог 15.1), док однос укупног броја одбрањених докторских дисертација у овом трогодишњем периоду и укупног броја наставника износи 1,24 (Прилог 15.2). Оба прилога указују да Хемијски факултет није подлегао друштвеном тренду хиперпродукције доктора наука. Шта више, по једној одбрањеној докторској дисертацији у наведеном трогодишњем периоду просечно је публиковано 2,92 рада у часописима са СЦИ листе, од којих су 2,27 радова по докторској дисертацији првоауторски (Прилог 15.3).

Сви наставници у звањима доцента, ванредног или редовног професора ангажовани су на најмање једном научноистраживачком пројекту (Табела 6.2). Такође, однос броја СЦИ-индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника на Факултету у претходном трогодишњем периоду износи 5,15 (Прилог 6.3). Сви наставници Факултета у звањима доцента, ванредног или редовног професора задовољавају услове које дефинишу стандарди за акредитацију, већина наставника их и многоструко премашује. Хемијски факултет има интензивну научну сарадњу са бројним институцијама у земљи и иностранству (што се види из списка радова и коауторстава на тим радовима - Табела 6.4; заједничких пројеката - упоредна анализа Табела 6.1 и 6.2), као и 16 програма мултилатералне или билатералне сарадње и 10 COST акција (Табела 6.5).

У Табели 15.2 приказан је списак страних научних установа са којима су потписани званични међуфакултетски / међууниверзитетски споразуми о међународној сарадњи, где је Хемијски факултет један од потписника.

Сви приказани подаци доказију високу компетентност и спремност Хемијског факултета за извођење докторских студија.

15.4. Хемијски факултет прати, анализира и унапређује постизање научних способности и академских и специфичних практичних вештина својих студената ценећи:

• а. Научноистраживачке резултате и оспособљеност свршених студената докторских студија да резултате саопштавају на научним конференцијама, објављују у научним часописима са рецензијом, презентују јавности, патентирају или реализују кроз призната нова техничка и технолошка решења. Сами критеријуми за одбрану докторске дисертације на Хемијском факултету дефинисани су Правилником о докторским студијама Хемијског факултета (Прилог 15.7: Правилник о докторским студијама и измене) и најоштрији су на Универзитету. Тако, за докторске дисертације монографског типа, неопходна су два рада из категорија М20, при чему на једном од њих кандидат мора бити први аутор. Најмање један од тих радова мора бити објављен или прихваћен за објављивање у часопису категорије М21 или М22. Када је докторска дисертација у облику скупа објављених научних радова, кандидат мора имати најмање 4 рада из категорија М20 на којима је први аутор, од тога најмање један рад из категорије М21, најмање један из категорија М21 или М22 и најмање два рада из категорија М21, М22 или М23. Сви докторанти Хемијског факултета током својих докторских студија саопштавају резултате научно-истраживачког рада на домаћим и међународним конференцијама (Табела 6.3).
• б. Како су сви наставници на докторским студијама Хемијског факултета ангажовани на домаћим и/или међународним пројектима (Прилог 15.4), докторанти се укључују на пројекте у реалном времену израде докторске дисертације. Нажалост, како динамика укључивања младих истраживача на пројекте зависи од финансијера пројектата, што је у највећем броју случајева ресорно Министарство, у периоду 2014-2017. уочен је тренд успореног одобравања укључивања доктораната на пројекте услед забране запошљавања у јавном сектору. Последњих месеци делује као да се овај неповољни тренд зауставља.
• в. Новопромовисани доктори хемијских / биохемијских наука које школује Хемијски факултет су изузетно компетентни, спретни и стручни у решавању и научних и стручних проблема у својој научној области. Ове компетенције су препознате и у земљи и у иностранству (диплома се признаје без нострификације).
• г. Поштовање принципа етичког кодекса и добре научне праксе на Хемијском факултету контролишу Етичка комисија Хемијског факултета која се стара о поштовању принципа етичког кодекса и добре научне праксе у складу са препорукама Универзитета, као и Етичка комисија за употребу хуманог биолошког материјала за истраживање (Правилник о раду - Прилог 15.8).

15.5. Хемијски факултет врши упис у сагласности са Правилником о докторским студијама Хемијског факултета. Упис и рангирање кандидата спроводи Комисија за мастер и докторске студије (Прилог 15.7). Политика уписа прати опште друштвене потребе и потребе развоја науке и образовања као и материјалне и научноистраживаче ресурсе, и расположивост савремене истраживачке опреме и лабораторијског простора намењеног студентима докторских студија. Студенти докторских студија могу да користе сву научноистраживачку опрему факултета (Табела 11.2) као и простор како студентских, тако и истраживачких лабораторија (Табела 11.1).

15.6. Хемијски факултет непрекидно прати и анализира напредовање студента узимајући у обзир напредак остварен у стицању знања и вештина неопходан за даљи развој каријере, и напредак у истраживању, и у том циљу унапређује и развија менторски систем као подршку студенту докторских студија. Листа ментора према тренутно важећим стандардима који се односи на испуњеност услова за менторе у оквиру образовно-научног, односно образовно-уметничког поља дата је у Табели 15.3. Сви наставници и истраживачи у научним звањима који су акредитовани ментори на докторским студијама на Хемијском факултету задовољавају актуелне акредитационо прописане стандарде. Однос укупног броја наставника доктора наука на факултету и броја акредитованих ментора у периоду 2014-2017. приказан је у Прилогу 15.5 и износи 0,84.

15.6. Однос укупног броја студената докторских студија и броја акредитованих ментора приказан је у Прилогу 15.6 и изнози 2,63 студента по ментору. Како акредитациони стандарди прописују да овај однос може да буде до 5, а сви наставници Хемијског факултета јесу акредитовани ментори, може се закључити да Хемијски факултет непрекидно подстиче научни напредак својих наставника - ментора у циљу стварања повољнијег истраживачког окружења за своје студенте. Континуиран научни развој наставника факултета детаљно је описан и документован у оквиру Стандарда 6.

15.6. Хемијски факултет депонује докторске дисертације у јединствен репозиторијум који је трајно доступан јавности у оквиру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", која је депозитна за докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Београду, и која одржава Дигитални репозиторијум у којем се од 2012. похрањују докторати и у електронском облику. Списак свих одбрањених докторских дисертација од оснивања Хемијског факултета до данас доступан је на званичној Web страници Хемијског факултета (www.chem.bg.ac.rs).

Компетентност наставника и ментора на докторским студијама. +++

Препознат квалитет доктора наука са дипломом Хемијског факултета како у земљи, тако у иностранству. +++

Повезаност докторских студија, поготову у смислу израде докторске дисертације са научноистраживачким пројектима на Факултету. +++

Блиска сарадња ментора и доктораната. +++

Сарадња Факултета са већим бројем иностраних научних и образовних институција - могућности постдокторског усавршавања. +++

Недостатак као и дотрајалост савремене истраживачке и друге опреме за научноистраживачки рад, па самим тим и за извођење докторских студија. ++

Постојећи извори финансирања нису довољно мотивишући за младе истраживаче. ++

Ригидност система запошљавања доктораната. +++

Набавка савремене истраживачке опреме. ++

Покретање нових пројеката, посебно међународних. ++

Интензивније укључивање младих истраживача на пројекте. +++

Табеле:

• Табела 15.1: Листа докторских дисертација одбрањених у установи у претходне три школске године са резултатима који су објављени или прихваћени за објављивање
• Табела 15.2: Споразуми о међународној сарадњи
• Табела 15.3: Листа ментора према тренутно важећим стандардима који се односе на испуњеност услова за менторе у оквиру образовно-научног, односно образовно-уметничког поља

Прилози:

• Прилог 15.1: Однос укупног броја одбрањених докторских дисертација и укупног броја дипломираних студената на Факултету у периоду 2014-2017.
• Прилог 15.2: Однос укупног броја одбрањених докторских дисертација у периоду 2014-2017. и укупног броја наставника
• Прилог 15.3: Однос укупног броја објављених и првоауторских СЦИ радова који су проистекли из докторских дисертација и броја одбрањених докторских дисертација у периоду 2014-2017.
• Прилог 15.4: Однос броја наставника на докторским студијама укључених у пројекте у односу на укупан број наставника на високошколској установи
• Прилог 15.5: Однос укупног броја наставника доктора наука на Факултету и броја акредитованих ментора у периоду 2014-2017.
• Прилог 15.6: Однос укупног броја студената докторских студија и броја акредитованих ментора
• Прилог 15.7:
  А. Правилник о докторским студијама Хемијског факултета
  Б. Одлука о изменама Правилника о докторским студијама
• Прилог 15.8: Правилник о раду Етичког одбора Хемијског факултета Универзитета у Београду
  (одлуком Наставно-научног већа ХФ од 12. 7. 2018. Етички одбор је преименован у Етичку комисију за употребу хуманог биолошког материјала за истраживање)