CINK

Izvori cinka

Važan izvor cinka su životinjski proteini, dok ga obrađena hrana, limunski plodovi i povrće bez lišća sadrže veoma malo.

Bogati cinkom su jetra, školjke, ostrige, meso, riba, tvrdi sir, lešnik, jaja i zrnevlje.

Prosečno resorbuje oko 20-40% cinka koji je unet hranom. Međutim resorpcija zavisi i od količine cinka u organizmu - što ga je manje lakše se resorbuje. Na usvojivost cinka utiču i drugi nutrijenti koji se unose, kao i vrsta hrane. Cink se lakše usvaja iz hrane animalnog porekla (i iz ribe), obzirom da ove visokoproteinske namirnice sadrže aminokiseline koje vezuju cink i čine ga rastvorljivijim. Cink se iz biljaka, voća i cerealija teško usvaja jer ova hrana sadrži jedinjenja kao što su fitati i oksalati - jedinjenja koja vezuju cink i redukuju količinu cinka koji može da se resorbuje. Aditivi koji se dodaju u hrani takođe mogu da smanje njegovu resorpciju. Prisustvo EDTA i velika količina biljnih proteina smanjuju resorpciju cinka. Resorpcija cinka opada i sa godinama, tako da osobe koje imaju preko 65 godina mogu da resorbuju čak u upola manje cinka od osoba koje imaju između 25 i 30 godina.