Универзитет у Београду - Хемијски факултет Увод |
На основу члана 25. Закона о високом образовању ("Сл. гласник РС" бр. 88/17, 27/18 - др. закон), Правилника о стандардима за самовредновање и оцену квалитета високошколских установа ("Сл. гласник РС" бр. 13/19), члана 159. Статута Универзитета у Београду - Хемијског факултета (бр. 347/1 од 22. 3. 2018.), члана 6. и 7. Правилника о самовредновању (бр. 660/1 од 12. 6. 2018. године) и Одлуке о спровођењу самовредновања на Универзитету у Београду - Хемијском факултету бр. 55/1 од 14. 1. 2021, Комисија за самовредновање сачињава
Поступак самовредновања Универзитета у Београду - Хемијског факултетa (даље: Факултет) обухватио је период од школске 2018/19. до школске 2020/21. године.
Комисија за самовредновање на Факултету је формирана одлуком Наставно-научног већа на седници одржаној дана 8. 10. 2020, и допуњена одлуком од дана 12. 11. 2020. године. Комисија, преко формираних тимова, спровела је поступак самовредновања и оцењивања квалитета студијских програма, наставе и услова рада, на начин и по поступку прописаним Правилником о самовредновању. Тимови су сачинили извештаје у вези стандарда за које су задужени, а потом је сачињен један јединствен Извештај о самовредновању и оцењивању Факултета.
У поступку самовредновања разматрано је мишљење студената.
Самовредновање је спровођено:
Извештај Комисије садржи:
Извештај се доставља Наставно-научном већу које га разматра и даје мишљење.
Данашњи Хемијски факултет, као институција Београдског Универзитета, води порекло из Лицеја (1838-1863) и Велике школе (1863-1905). Лицеј је у почетку имао два одељења: Филозофско и Правно. Године 1853. на Лицеју је формирано ново Природно-техничко одељење на којем се, поред осталих наука, почела изучавати и хемија. Први професор хемије био је Михаило Рашковић (1827-1872). Он је 1853. године почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију, и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао. Ако се професура, редовна настава, лабораторија и зачетак библиотеке могу узети за минимум услова који дефинишу једну катедру, онда се може сматрати да је 1853. године основана Катедра за хемију - претеча данашњег Хемијског факултета.
Хемијска лабораторија Лицеја била је смештена у подруму Конака Кнегиње Љубице, где се Лицеј налазио до 1863. године. Те године је Лицеј прерастао у Велику школу с три факултета (Филозофским, Правним и Техничким) и преселио се у Капетан-Мишино здање (данашњу зграду Ректората на Студентском тргу). Велика школа је постојала до 1905. године када је прерасла у Универзитет. У том периоду од три деценије, студије хемије су пролазиле кроз разне реорганизације као последица усложњавања унутрашње структуре Велике школе. Хемија и хемијска технологија су најпре предаване на Техничком факултету, мада су их слушали и студенти друга два факултета. Катедра за хемију, смештена у дворишној згради Капетан-Мишиног здања, састојала се од слушаонице, кабинета и простране хемијске лабораторије са 12 радних места. Реформом 1873. године Филозофски факултет је подељен на два одсека: Историјско-филолошки и Природно-математички, који је обухватио хемију. Од 1880. године хемија се изучавала само на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета. Новом реформом из 1896. године Филозофски факултет је подељен на четири одсека, од којих је за наставу хемије био надлежан Природно-хемијски одсек. Развој Филозофског факултета доводи ускоро, 1900. године, до нове поделе на 11 група, од којих је једна била заједничка за физику и хемију. Она је једно краће време носила назив Физичко-хемијска група Природно-математичког одсека Филозофског факултета.
Професора Рашковића је 1872. године наследио Сима М. Лозанић (1847-1935) који је као професор хемије на Великој школи и Универзитету провео више од пола века. Поред тога био је ректор Велике школе, председник Универзитетског одбора и ректор Универзитета, председник Српске академије наука у два мандата, а имао је и значајне државне функције.
Поред научног доприноса С. М. Лозанића у разним областима хемије, због чега се још и данас цитира у хемијској литератури, његове највеће заслуге односе се на развој хемије и наставе хемије код нас. Захваљујући свом угледу и положају на Великој школи и, касније, на Универзитету, С. М. Лозанић је био у прилици да сваку реформу искористи за унапређење наставе хемије и научног рада на Универзитету, што је омогућило да наша хемија не заостаје за оном каква се неговала на осталим европским универзитетима. Овоме су, пре свега, допринели Лозанићеви уџбеници неорганске хемије, органске хемије, хемијске технологије и аналитичке хемије, који не само да су били на европском нивоу, већ су у извесним областима и предњачили. Тако, на пример, Лозанићев уџбеник из неорганске хемије био је први европски универзитетски уџбеник у коме се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената и један од првих који садржи поглавље из термохемије. У његовим уџбеницима из органске хемије су једињења представљана структурним формулама, а класификација извршена према функционалним групама.
Велика школа је 1905. године реорганизована у Универзитет по угледу на остале европске универзитете. При томе је Филозофски факултет проширен на 15 група, од којих је једна била Група за хемију, а Хемијска лабораторија је прерасла у Хемијски завод Универзитета, који касније, 1924. године, постаје Хемијски институт. Филозофски факултет је 1927. године проширен на 27 група, међу којима су биле и Група за хемију и Група за практичну хемију.
После Првог светског рата подигнута је нова зграда Хемијског института, на месту старе хемијске лабораторије у задњем делу Капетан-Мишиног здања, која је имала три студентске лабораторије са по 24 радна места, слушаоницу са 240 места, два професорска и два асистентска кабинета, библиотеку и неколико малих специјализованих лабораторија. Мада је била скромнија од оне какву је С. М. Лозанић планирао пре рата по угледу на тадашње модерне хемијске институте у Немачкој, значајно је допринела развоју наставе хемије на Београдском универзитету.
После Другог светског рата настава на Филозофском факултету почела је у јесен 1945. године. Убрзо после тога, 1947. године, Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје Природно-математички факултет. Прерастање у засебан факултет, као и пресељење Природно-матаматичког факултета, 1961. године, у нову зграду на Студентском тргу 16, дало је могућност за наставак развоја, у организационом смислу, у правцима којима се ишло у свим ранијим реформама Велике школе, односно Филозофског факултета. Тако је, почетком 70-их година, Природно-математички факултет подељен на релативно самосталне одсеке који су крајем 80-их година прерасли у одговарајуће факултете. При томе, хемија је била обухваћена Одсеком за хемијске и физичко-хемијске науке који се састојао од два института, Хемијског и Физичко-хемијског, а Хемијски институт од пет катедри (за неорганску, органску, аналитичку хемију, хемију природних производа и примењену хемију). Тиме је организација наставе и научног рада пребачена у надлежност катедри. Убрзо после прерастања одсека у факултете, Институт за физичку хемију се одвојио у засебан Факултет за физичку хемију, а од Хемијског института, односно Одсека, постао је данашњи Хемијски факултет.
На Великој школи С. М. Лозанић је био једини наставник хемије. На Универзитету он је предавао неорганску и органску хемију. Нови курсеви уведени на универзитетске студије хемије довели су и нове наставнике. Пре рата, то су били: Милоје Стојиљковић, који је предавао физичку хемију од 1903, Миливоје Лозанић, који је предавао стереохемију и аналитичку хемију од 1908, и Милорад Јовичић, који је предавао физиолошку хемију у периоду 1907-1909. године.
После Првог светског рата, 1921. године, постављен је први асистент за хемију Вукић Мићовић (1896-1981), који је изабран за доцента 1931. а за ванредног професора 1938. године.
С. М. Лозанић је отишао у пензију 1924. године, а наставу из неорганске и органске хемије преузео је његов син, М. С. Лозанић (1878-1963), који је још 1908. године био изабран за доцента за хемију на Београдском Универзитету.
Одмах после Другог светског рата од наставног особља на Хемијском институту радила су два наставника и један асистент: редовни професор Миливоје Лозанић, ванредни професор Вукић Мићовић и асистент Сергије Лебедев. Већ следеће године изабрана су два ванредна професора, Ђорђе Стефановић (1904-1986) и Светозар Јовановић (1895-1951). Оснивање Природно-математичког факултета и његово касније пресељење у нову зграду значајно је утицало на развој Хемијског института и на повећање броја наставника и асистената.
Од оснивања до данас на овом факултету дипломирало је преко 3000 студената. Факултет је дао 97 специјалиста и 345 магистара, као и 588 доктора хемијских наука.
Три професора Хемијског факултета су чланови Српске академије наука и уметности (два редовна и један дописни), а један професор је члан Матице српске.
Универзитет у Београду - Хемијски факултет је правно лице са статусом високошколске установе и са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом, Статутом Универзитета и статутом Факултета. Оснивач Факултета је Република Србија. Седиште је у Београду, Студентски трг број 12-16.
Факултет је регистрован код Привредног суда у Београду, под бројем регистарског улошка 5-476-00.
Матични број под којим се Факултет води у јединственом регистру организација и заједница је 07053681.
Шифра делатности – 85.42.
Дан Факултета је 20. октобар, у спомен на прво предавање из хемије које је одржано на Лицеју у Београду 1853. године.
Факултет обавља делатност високог образовања кроз академске студије у свом седишту и у складу са својом матичношћу, која произлази из акредитованих студијских програма у области фундаменталних и примењених истраживања.
Факултет реализује програме образовања током читавог живота, као и друге програме стручног усавршавања ван оквира студијских програма, у складу са Законом и Статутом.
У оквиру делатности високог образовања, Факултет обавља научноистраживачку, експертско-консултантску и издавачку делатност, а може обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научноистраживачког рада, под условом да се тим пословима не угрожава квалитет наставе.
Научни рад на Факултету обавља се и организује на начин утврђен Статутом, у складу са законом којим се уређује научноистраживачка делатност.
Факултет у оквиру образовно-научне делатности, основних, примењених и развојних истраживања, као и стручних делатности, самостално или у сарадњи са другим научним и стручним организацијама, према класификацији делатности обавља:
Образовање:
Научноистраживачки рад:
Остале делатности:
Факултет може и без уписа у судски регистар да обавља и друге делатности које служе делатности уписаној у судски регистар, које се уобичајено обављају уз те делатности, у мањем обиму или привремено.
Хемијски факултет је први пут акредитован као високошколска установа одлуком Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије број 119-01-68/2008-04 од 12. 4. 2008. године. Акредитација је обновљена одлуком бр. 612-00-00495/2013-04 од 9. 5. 2014. године, а затим и одлуком Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању бр. 612-00-00162/7/2020-03 од 6. 11. 2020. године. Хемијски факултет је акредитован за следеће студијске програме:
Факултет обавља научну делатност као равноправну област своје укупне делатности.
Научни рад остварује се кроз основна, примењена и развојна истраживања, која се обављају у циљу развоја науке и струке, подизања квалитета наставе, научног и стручног усавршавања, развоја научног и наставног подмлатка, увођења студената у научни рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета.
Хемијски факултет је акредитован за обављање научноистраживачке делатности одлуком Министарства просвете и науке Републике Србије број 021-01-17/20 од 14. 6. 2011. године, а акредитација је обновљена одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 660-01-00002/1 од 1. 3. 2016. године, а затим и одлуком број 660-01-00002/51 од 17. 12. 2019. године.
На основу горе наведене акредитације, Министарство просвете је Факултету издало дозволу за рад број 612-00-00725/2010-04 од 27. 12. 2010. године, а ова дозвола је допуњена решењем број 612-00-02244/2014-04 од 2. 3. 2015. године и решењем број 612-00-01880/2020-06 од 25. 1. 2021. године.
Хемијски факултет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, за студије првог степена почиње 1. октобра, а за студије другог и трећег степена најкасније до 15. октобра, и траје 12 календарских месеци. На Хемијском факултету школска година се дели на два семестра, од којих сваки траје по 15 недеља. Настава свих предмета се организује и изводи у току једног семестра.
Хемијски факултет организује и изводи студије на српском језику. Хемијски факултет организује и изводи студије, односно поједине делове студија, односно омогућава израду и одбрану докторске дисертације, на језику националне мањине и на страном језику, у складу са Статутом.
Хемијски факултет организује и изводи студије кроз непосредан контакт са студентима и кроз непосредну наставу. Хемијски факултет не организује и не остварује студије и студијске програма на даљину.
Сви остали детаљи везани за режим студија утврђени су Статутом Факултета.
Управа
Савет Хемијског факултета
У складу са Законом и одредбама Статута, Факултет може основати посебно правно лице ради комерцијалног искоришћавања резултата научног и истраживачког рада и обављања послова из оквира експертско-консултантске делатности.
Одлуком Савета Хемијског факултета 9. 6. 2009. основано је привредно друштво под пуним именом "Иновациони центар Хемијског факултета у Београду д.о.о. Београд".
Центар за молекуларне науке о храни је основан током реализације пројекта "Јачање Хемијског факултета Универзитета у Београду у циљу успостављања центра изврсности за молекуларну биотехнологију и истраживање хране у региону Западног Балкана" (FCUB-ERA 256716) у периоду 2010-2013. године. Акредитован је 11. 4. 2014. године одлуком Одбора за акредитацију научноистраживачких организација Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС. Одлуком Националног савета за научни и технолошки развој РС број 451-03-02763/2018-14/5 од 31. 10. 2018. Центру за молекуларне науке о храни је додељен статус центра изузетних вредности.
| У Београду, 16. 9. 2021. |
Комисија за самовредновање В. проф. др Рада Баошић, председник |