Циљ предмета:

Циљ наставе је упознавање студената са основном логиком и принципима биомониторинга и биоиндиковања.

Исход предмета:

Исход предавања, али и лабораторијског рада, би морао да буде схватање комплексности и узајамне зависности како природних, тако и антропогених процеса у животној средини.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Основни принципи и дефиниције биоиндиковања и биомониторинга. Примери веза стања животне средине и живих бића. Сапробна стања. Микроорганизми као биоиндикатори. Алге као биоиндикатори. Маховине као биоиндикатори. Лишајеви као биоиндикатори. Више биљке као биоиндикатори. Мекушци као биоиндикатори. Инсекти као биоиндикатори. Рибе као биоиндикатори. Птице као биоиндикатори. Сисари као биоиндикатори.

Практична настава

Одређивање сапробности вода. Одређивање активности микроорганизама у земљишту. Еутрофикација. Парковски лишајеви као биоиндикатори. Тешки метали у маховинама. Секвенцијална техника елуирања - интер- и екстраћелијски везани метали. Секвенцијална техника елуирања - интраћелијски и резидуални метали. Полициклични ароматични угљоводоници у иглицама бора. Употреба меда у биомониторингу. Коса и нокти као биомонитори.

Литература:

1. B. A. Markert, A. M. Breure, H. G. Zechmeister (уредници): Bioindicators and Biomonitors, Elsevier, Amsterdam, 2003.
2. Р. Баргальи: Биогеохимия наземных растений, ГЕОС, Москва, 2005.
3. О. П. Мелехова, Е. И. Егорова: Биологический контроль окружающей среды, Академия, Москва, 2007.

Методе извођења наставе:

Предавања и лабораторијске вежбе.