Циљ предмета:

Циљ предмета је да студенту да основна теоријска и практична знања о аналитичким поступцима и методама које се користе за добијање информација о хемијском саставу и физичко-хемијским својствима хране.

Исход предмета:

По завршетку курса студент би требало да буде оспособљен да одабере аналитичку методу, припреми и анализира узорак хране, као и да интерпретира резултате анализе.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Увод у анализу хране. Избор и валидација методе. Узимање и припрема узорака. Стандардне (официјелне) методе. Статистичка процена резултата анализе. Анализа пијаће воде. Анализа аминокиселина и протеина. Анализа масти. Анализа угљених хидрата. Одређивање и специјација трагова елемената. Анализа витамина. Анализа полифенола у храни. Сензорска анализа намирница. Одређивање загађујућих супстанци у храни. Анализа адитива у намирницама. Имуноесеји и микробиолошка анализа хране. Процена аутентичности хране.

Практична настава

Одређивање влаге. Одређивање пепела. Одређивање липида. Одређивање протеина. Одређивање моно-, ди- и трисахарида јонском хроматографијом. pH и слободна киселост. Одређивање тешких метала. Одређивање вештачких боја за животне намирнице. Одређивање конзерванаса у намирницама. Одређивање вештачких заслађивача. Одређивање полифенолног профила. Одређивање односа стабилних изотопа C, N, O i H.

Литература:

• S. S. Nielsen (editor): Food analysis (4th edition), New York, Springer, 2010.
• S. S. Nielsen (editor): Food Analysis Laboratory Manual (2nd edition), Springer, New York, 2010.
• S. Ötles (editor): Methods of Analysis of Food Components and Additives, Taylor & Francis Group, Boca Raton, 2005.

Методе извођења наставе:

Предавања, експерименталне вежбе и семинари.