Циљ предмета:

Циљ предмета Филозофија природних наука је да студенте уведе у критичко промишљање природних наука. Природне науке су један од најзначајнијих фактора који обликују савремени свет и студенти који се обучавају да постану стручњаци у појединим научним дисциплинама не би требало да науци приступају некритички (догматски), него да имају свест о могућностима и ограничењима науке као рационалног разумевања природе. Студент би у оквиру овог предмета требало, поред осталог, да научи: да ли се строго може разликовати наука од псеудонаука (астрологије и слично) и других ненаучних области (философије, теологије итд.); да разумева историчност науке и раста научног знања; како наука може да користи чулно неопажљиве ентитете (електрон, протон итд.) у сврху објашњавања и предвиђања; шта је научно објашњење и шта значи објаснити неку научну појаву или поцес; шта су узрок и закон у природи; да разумева основне онтолошке концепте као претпоставке природних наука (материја, простор, време); да разуме епистемолошке претпоставке увођења модела, аналогија и идеализација у науку; методолошки статус хипотеза и логичку структуру научних теорија; могућност редукције једних наука на друге (нпр. хемије на физику) или пак свођења једних теорија на друге; да разумева моралну страну научног истраживања (однос према научној истини, питање плагирања резултата, подеђавања мерних резултата итд.) као и примене научног знања (употреба и злоупотреба).

Исход предмета:

Kритичко промишљање природних наука, са свешћу о могућностима и ограничењима науке као рационалног разумевања природе.

Садржај предмета:

Теоријска настава

1. Појам философије и појам науке. Философија науке као посебна философска дисциплина.
2. Однос метафизике и науке и њихово разграничавање. Однос математике и природних наука, са освртом на питање успешности математике у опису природе.
3. Проблем индукције у научном истраживању и Поперова концепција оповргавања.
4. Проблем раста знања као и питање кумулативних и револуционарних промена у науци. Спор између начног реализма и антиреализма.
5. Научно објашњење.
6. Концепт узрочности. Појам природног закона.
7. Концептуални пар коначног и бесконачног у математици и у природи. Појмови континуалног и дискретног у математици и у природним наукама.
8. Философска и прриоднонаучна концепција материје. Појам простора.
9. Појмови времена и кретања.
10. Редукционизам и физикализам.
11. Научне теорије и питање њиховог уједињавања.
12. Модели, аналогије и идеализације у науци.
13. Мерење и научне хипотезе.
14. Експеримент и мисаони експеримент.
15. Етика науке.

Литература:

• Илија Марић: Философија природних наука (скрипта)
• Карл Хемпел: Философија природних наука, Плато, Београд, 1997.
• Samir Okasha: Filozofija nauke, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2004.

Помоћна литература

• Невен Сесардић (прир): Филозофија науке, Нолит, Београд, 1985.
• Ернест Нејгел: Структура науке, Нолит, Београд, 1974.
• Ернест Нејгел, Морис Коен: Увод у логику и научни метод, Јасен, Никшић, 2005.
• Карл Попер: Логика научног открића, Нолит, Београд, 1973.
• Томас Кун: Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974.
• Вилијем Х. Њутн-Смит: Рационалност науке, Институт за филозофију Филозофског факултета у Београду, Београд, 2002.
• Илија Марић: Философија и наука, Плато, Београд, 1997.

Методе извођења наставе:

Предавања, семинарски рад.