Да ли су наука и технологија пријатељи или непријатељи? - коментар

Како у свету, тако и код нас, све више се даје предност истраживањима која могу релативно брзо резултирати технолошким напретком и новим производима.

У чланку који је недавно објављен у часопису Nature Chemistry, академик Радомир Н. Саичић, редовни професор на Хемијском факултету, и Ксенија Глушац, редовна професорка на Универзитету Илиноис (Чикаго, САД) указују на чињеницу да су најзначајнији технолошки продори остварени као резултат фундаменталних истраживања мотивисаних не применом, већ радозналошћу.

Неки од примера датих у тексту су откриће фулерена и наноцеви, зеленог флуоресцентног протеина, CRISP методе за едитовање гена, као и бројна, често случајна открића нових хемијских реакција и молекула.

"Сви ови примери указују на важну чињеницу: многе од најважнијих технологија су изведене из фундаменталних научних сазнања. Фундаментална научна сазнања су она која на крају омогућавају практичне примене и неопходна су за њихов развој", пишу аутори овог чланка, под насловом "Да ли су наука и технологија пријатељи или непријатељи?", који можете прочитати овде:

https://rdcu.be/c8Mpl

Поводом овог чланка академик Радомир Н. Саичић гостовао је на другом програму Радио Београда (емисија "Хоћу да знам" коју води Томица Мишљеновић), коју можете послушати путем следећег линка:

www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5170891/nauka-i-tehnologija--pravi-ili-lazni-prijatelji.html